Nauka nas ne ohrabruje mnogo u pogledu mudrog izbora partnera – razna istraživanja pokazuju da se stvari odvijaju nesvesno i na organskom nivou, da zapravo ono najprimitivnije u nama odlučuje o tome da li ćemo nekome pokloniti svoje srce (i dozvoliti mu da ga slomi).
Sve je hemija, kažu zagovornoci feromona i ostalih oblika razmena informacija ispod radara naše svesti. Možda su u pravu, možda je sve već odlučeno i pre nego što se prvi put poljubimo sa nekim, ali to što je hemija tako moćna sila, ne znači da ne treba da uključimo mozak i razmislimo pre nego što joj se prepustimo.
Uvek postoji taj trenutak kad možemo da se odupremo onome što nas privlači i kad imamo jasan osećaj o tome u koliko komplikovano iskustvo ulazimo i da li nam to treba ili nam je bolje da se povučemo. Taj lucidan trenutak obično nam ne posluži da odustanemo i poštedimo sebe teškog iskustva, nego da ga se kasnije setimo, kad počnemo da se pitamo šta nam je to sve trebalo, da bismo bili svesni da smo ipak birali i da smo mogli da izaberemo drugačije.
Sa prihvatanjem odgovornosti, lakše se oprašta brže se prihvata i hrabrije se ide dalje.
Dakle, pre nego što se upustiš u vezu sa nekim ko te privlači, znaj da ćeš to verovatno učiniti, bez obzira kakve zaključke budeš izvela razmišljanjem, znaj da će hemija verovatno nadvladati razum i nastoj da budeš svesna svakog momenta, jer ćeš kasnije (kako god se stvari odvijale) biti sebi zahvalna zbog toga.
