WANNABE MAGAZINE: Kako bi se predstavila našim čitaocima kroz priču o svom dosadašnjem radu?
Moje ime je Natascha Plum, imam 30 godina, živim i radim u Beogradu. Završila sam Fakultet primenjenih umetnosti 2006., smer savremeno odevanje. Radila sam i u modnoj industriji, i u pozorištu, na filmu, reklamama i ostalim projektima kao freelance kostimograf, modni dizajner ili stilista. Par godina unazad sam svako malo dizala ruke od dizajna ovde. Htela sam pobeći van zemlje, kao i mnogi, no nije mi se dalo. Ove jeseni sam imala “come back” sa muškom kolekcijom NATASCHA PLUM za proleće/leto 2011/12., koja je bila prikazana na Fashion Week-u, a koja može da se pogleda i kupi u Choomich Design District-u, lokal 13a.
Šta inspiriše tvoj rad?
Moderna, nemački ekspresionizam u filmu, Antonin Artaud, industrial muzika, rituali i utopije, Jung, Wittgenstein, konstruktivizam, Bauhaus, egzistencijalizam, Walter Benjamin, situacionizam, Robert Anton Wilson, subverzivne umetničke forme, eksperimentalne prakse… između ostalog.
Šta je po tvom mišljenju moda?
Moda ima svoju definiciju. Danas moda ili mode jesu momentalne beleške društveno-potrošačkog procesa koji se kontinuirano menja. Moda jeste uvek ispoljavanje “zeitgeist”-a. Moje mišljenje se tu odnosi na pitanje čemu se priklanjam ili šta bojkotujem – što u svom radu, što kroz svoj način življenja. Autentičnost i doslednost su važni. A budući da živimo u eri liberalnog individualizma i to negde jeste već manirizam, te opet i moda. Specifičnost postoji u distinkciji “moda ovde” i “moda u svetu”. No, to je duža društveno-politička tema.
Kako globalizacija utiče na modu?
Kao i na bilo koji drugi biznis. Velika riba jede malu ribu. Dizajn postaje jeftina roba velikim kapitalistima. Samostalni manji brendovi ne mogu postići te niske cene. Zato je moj stav – ne takmičiti se sa njima. Treba ponuditi originalnost i statement. Idejno je to lako podržati. U realnosti, malo ko kod nas ima taj životni standard, te su mišljenja dizajnera jako podeljena u takvoj debati.
Tvoja definicija stila?
Stil mora biti nerazdvojiv od osobe koja ga nosi. Stil je znak, koliko i fizionomija, govor tela, boja glasa, itd. Stil je toliko sveobuhvatan i ličan da nema opštu gramatiku. Stil može biti i “neprihvatljiv”, ali jeste stil u okvirima doslednosti. Stil je dakle bavljenje sobom. Nemati stila je biti ograničen.
Tvoj omiljeni modni centar?
Berlin.
Kreator čiji rad ceniš?
Fabrics Interseason, Matthew Ames, Christoph Broich, Raf Simons, Helmut Lang, Walter Beirendonck, Yohji Yamamoto…
Tvoj stav kada je u pitanju modna scena Srbije?
Dugo je nisam pratila. Puno je novih lica. Ima dobrih dizajnera. Ima i puno pretencioznih. Međutim, još uvek nema nedovoljno podrške. Bolje je nego pre samo dve godine. Tranzicija u posmatranju stvari se jeste desila. Sa jačim ekonomskim budžetom biće lakše. Sa novim medijima, mestima za publikaciju, nezavisnim revijama, prostorima, magazinima, interdisciplinarnim projektima iz sektora kulture… No, sporo se to razvija.
Zašto kod nas postoje dve Nedelje mode?
…kada treba da postoji bezbroj? Nezavisnih naročito!
Šta misliš o pojavama poput Marijane Mateus i ostalima sličnih pretenzija?
Isto što bi mislila o školovanom dizajneru tog kvaliteta i pretenzija.
Šta misliš o modi koji viđaš po ulicama grada?
Narodnjaci, konzervativci i po neki hipster. I ništa između. Mislim da nam fali par decenija kulturnog fundamenta između.
Koja tendencija je tebi zanimljiva za sezonu jesen/zima 2010/11.?
Muško odelo i kaput od istog dezeniranog štofa.
