Da je umetnost oduvek bila najlepše sredstvo za skretanje pažnje na društveno važne teme, dokaz je između ostalog i trenutno aktuelna izložba “25 slika: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u ilustracijama Nebojše Petrovića” koja publici približava sadržinu najznačajnijeg međunarodnog akta o ljudskim pravima. Baš zato što zvuči kao gotovo nemoguće za povezati (kakva je veza između ilustracija i pravnih dokumenata?!), ova izložba se mora naći na tvojoj #mustvisit listi, a ovim povodom smo razgovarali i sa samim autorom, Nebojšom Petrovićem, koji nam je otkrio kako je i zašto ova izložba nastala, koliko ga je Deklaracija zaista inspirisala i koji dokument bi narednog puta želeo da ilustruje.
WANNABE MAGAZINE: U ponedeljak, 15. aprila, u Domu omladine je otvorena izložba “25 slika: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u ilustracijama Nebojše Petrovića” koja će trajati do 25. aprila. Kakva su vaša očekivanja od izložbe, a šta mogu da očekuju posetioci? Šta treba da znaju pre nego što posete ovu zanimljivu izložbu?
NEBOJŠA PETROVIĆ: Očekujem da će ljudi, pre svega, da reaguju na ilustracije, da ih na neki način dotaknu, da će oni kojima nije blizak tekst i jezik kojim je pisan dokument steći bolji uvid u značenje pojedinih članova ili da će izložba bar da podstakne posetioce na razmišljanje o Deklaraciji, kao i želju da se njome malo više pozabave, da se informišu i upoznaju sa svime što taj dokument predstavlja i znači. U tom smislu ilustracije su dosta “ilustrativne” i, nadam se, jasne i prijemčive. Deklaracija, koja je bila inspiracija za ovu izložbu je objavljena 1948. godine, bila je i ostala ideal ka kome stremimo. I posle 70. godina ona je i dalje aktuelna, a ja volim da kažem da je ova izložba zapravo jedno pop-art putovanje o ljudskim pravima…
Izložba je nastala u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Beogradskim centrom za ljudska prava – kako je došlo do toga i kojim povodom? Koji je primarni cilj izložbe?
Godinama unazad sarađujem sa Beogradskim centrom za ljudska prava, pre svega na aktivnostima koje u svoj rad uključuju mlade. Prošle godine u decembru naša ideja da se priča o pravima mladih na način koji nije klasičan postala je deo Nedelje ljudskih prava, tada se obeležavalo 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Spremali smo Youth Rights Talks koji je Tim UN za ljudska prava podržao i u tom kreativnom procesu sa željom da na što prijemčiviji način mladima približimo Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima smislili smo da ilustrujemo članove Deklaracije. Pored raznih stvari koje smo tada morali da uradimo, nisam stigao da ilustrujem puno članova. Zapravo, samo 9. Moram priznati da je vrlo izazovno ilustrovati članove nekog pre svega pravničkog dokumenta i da sam se dugo opirao da razumem da član može da stane u jednu ilustraciju, da slova dobiju oblik crteža, a onda su me kolege malo podstakle da je vreme da zaokružimo proces…
“Cilj je pre svega vizuelno kreiranje svesti o tome kako se ljudska prava implementiraju, štite i/ili krše, ali i naglašavanje važnosti Deklaracije sa željom da se građani podstaknu da razmišljaju o boljem svetu” – ako ćete pitati moje kolege koji su mi pomagali oko pripreme, oni su tako sročili, a ja se slažem. Cilj je da se ljudi vrate ljudskim pravima.
Zašto baš Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima?
Univezalna deklaracija je priča o ljudskim pravima, o svakodnevnom životu, o ljudima, o onome što im je dato, što bi pravnici rekli zagarantovano. U današnje vreme svedoci smo da vrlo često zaboravimo na šta sve imamo pravo, ili prosto sve trpamo u koš prava, izbora i odluka. Čini mi se da nas složena svakodnevica često gura u brzinu i ritam koji nije svojstven čoveku, a na koji čovek pristaje, jer mora i veruje da nema izbora i da tako treba. Zaboravili smo ili često zaboravimo da je jednostavnost i univerzalnost nešto što je važno i što čini svet jednostavnijim mestom za život. Ovaj dokument vrlo jasno poručuje na šta ljudi imaju pravo zato što su ljudska bića i čega ne smeju da se odreknu nikada, daje punoću kvalitetu ljudskog života, potvrđuje vrednost svakog ljudskog bića. Iz tih razloga sam odabrao da ona bude vizuelno prikazana.
Ovaj dokument je donet u veku koji će, između ostalog, ostati upamćen po ozbiljnom nepoštovanju ljudskih prava. Po vašem mišljenju, kakvo je stanje danas? Do kojih zaključaka ste došli radeći na ovom projektu?
Koliko god da napredujemo tehnološki i razvijamo se kao svet, određene grupe ljudi ostaju uvek na margini. Dugo radim sa mladima koji su na marginama društva, koje država ne vidi na adekvatan način, kojima nedostaje podrška da imaju jednake uslove i šanse kao drugi. Koji cene vaše vreme, prepoznaju vašu iskrenost i žele da provode vreme sa vama, jer im vi donosite drugačiji prozor u njihov svet. Pitajte mladog čoveka koji živi u romskom naselju šta će biti kad poraste, najčešće će vas pogledati sa čuđenjem zašto ga uopšte tako nešto pitate, jer je njegov život zaokružen određenim identitetom i teško je moguće da iz tog identiteta izađe. Da se okrenem ka društvu i ljudima – čini mi se da nam svima fali solidarnosti, vremena da osetimo i vidimo druge sa svim njihovim identitetima. Da razumemo. Da ne osuđujemo odmah na prvu loptu, da ne dozvolimo sebi da pretpostavimo kako tuđi život izgleda. Još gore mi je kad ljudi učitavaju sadržaj u sve te margine koje su oko nas. Svima nam je potrebno bolje društvo, iskreno društvo. Poštovanje za drugog i za različito. A da li se to menja – rekao bih da ne.
Ova izložba predstavlja vizualizaciju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i inspirisana je pop art i stripskom estetikom. U čemu ste najviše uživali radeći na ovim ilustracijama, a šta je bilo najizazovnije za predstaviti?
Rekao bih da sam najviše uživao u istraživanju stila, načina na koji ću ilustrovati ove članove. U želji da se Deklaracija približi ljudima, možda najpre mladima sa kojima dosta radim, da se na neki način “popularizuje”, došao sam do toga da to bude neka varijanta pop art estetike, odnosno onog dela u pop artu koji se bavio stripom kao vizuelnim izrazom. I meni je strip vrlo blizak kao forma umetničkog izraza. Smatram da je izuzetno komunikativan, a istovremeno pruža mogućnosti za jak likovni jezik, što je meni sveukupno bilo veoma zanimljivo i blisko, tako da je rad na ilustracijama prirodno išao tim putem. A najizazovnije za predstaviti, mislim da su to članovi koji su takoreći sasvim apstraktni, kao član u kome se kaže da svako ima pravo da bude priznat kao pravni subjekt. Tu sam morao da potražim pomoć od mladih s kojima sarađujemo u BG centru i od jedne naše saradnice sam dobio sjajnu ideju koja je na kraju rezultovala ilustracijom sa pankerom kao glavnim protagonistom.
