Koji (ilustrovani) princip deklaracije vam je omiljen, odnosno, za koji smatrate da je danas najvažniji?
Najviše pažnje sam posvetio ilustrovanju člana 29, pretposlednjeg u Deklaraciji, a koji govori o odnosu nas kao pojedinaca prema zajednici, tj. društvu; da svako od nas može da se slobodno ostvari i uživa svoja prava ako imamo zdravo i dobro postavljeno društvo. Zato sam to simbolično predstavio kao slagalicu koju čine različiti ljudi, a zajedno grade jednu skladnu celinu u kojoj su svi delovi međusobno različiti, ali i jednaki i dobro se uklapaju.
Postoji li još neki značajni pravni dokument koji biste želeli da ilustrujete kako biste podsetili javnost na važnost njegove primene?
Voleo bih da nastavim sa ilustrovanjem različitih konvencija i da ih prevodim u crteže. Ili zašto da ne, da iscrtam neki zakon koji se bavi zaštitom marginalizovanih pojedinaca. A Srbija kao što znamo ima puno zakona (smeh) pa mi je teško da se u ovom trenutku odlučim za konkretan.
Zbog čega svako od nas treba da poseti ovu izložbu? Zbog čega je to važno?
Odgovor na ovo pitanje je uglavnom sadržan u prethodnim odgovorima, gde sam pričao o tome koliko smo daleko od poštovanja i poznavanja ljudskih prava. Nadam se da će ovo biti jedan korak u tom cilju osvešćivanja i buđenja našeg društva.
Godinama se bavite animacijom, ilustrovanjem, crtanjem, grafikom, oslikavanjem murala, grafičkim dizajnom i fotografijom. Na koji dosadašnji projekat ste najponosniji i u kom od ovih umetničkih procesa najviše uživate?
Teško mi je da izdvojim proces u kome najviše uživam, jer su to sve oblasti u kojima se lepo osećam dok radim, u kojima se povezujem sa sobom u toku procesa. Dosta to zavisi i od trenutka, perioda u kome radim određene stvari, a svakako je tu i ona komercijalna strana koju ne mogu zanemariti, gde angažovanje u više polja nudi i više poslovnih prilika. Projekata je bilo mnogo, svaki mi je značio mnogo u datom trenutku, iz svakog sam nešto naučio, iskusio, porastao. Možda bih ipak mogao da izdvojim jedan koji je trajao nekoliko godina sa tendencijom da se možda i nastavi kad se stvore uslovi za to – projekat “Rapresent”, oslikavanje graffiti muralima javnih prostora u Beogradu, gde smo angažovali mlade neafirmisane graffiti crtače, a sve na inicijativu tragično preminulog “dečaka ulice” Bojana Radanova Rapresenta. Ta priča o Bojanu, to me je i odvelo u dalje aktivistički orijentisano umetničko angažovanje. Od tada mnogo radim sa decom i mladima, u velikoj meri i onima koji su ugroženi i u tome sve više pronalazim smisao svog rada. Ove godine smo učestovali na Marovoskom festivalu animiranog filma sa filmom “Alma”. Ispričali smo priču mladih žena o rodnim obrascima i očekivanjima koje zajednica ima od njih. Taj film me uvek pomeri, a i potvrđuje da to što radimo vredi.
Odakle crpite inspiraciju? Koje teme su vam najzanimljivije?
Ovde se mogu nadovezati i na prethodnu priču. Inspiraciju upravo crpim iz tih procesa rada sa mladima, sa ljudima uopšte, u društvu, svakodnevnom životu, ljudima oko mene, a kad radim murale, posebno murale i ilustracije za decu, tu spontano, bez ikakvog plana i prethodne pripreme uplovim u jedan novi, bajkoviti svet, u kome se tog trenutka izgubim čuvajući i negujući dečiju naivnost.
Na čemu trenutno radite? Kakvi su vaši planovi za naredni period?
Već nekoliko godina sam angažovan i u organizaciji dva festivala animiranog filma kod nas – Animanima i Balkanima. Oba festivala su na jesen, tako da već sada teku pripreme i počinje rad na prikupljanju filmova iz celog sveta. U duhu animacije se nastavlja i sledeći projekat u kome učestvujem pri BG centru, a podrazumeva rad sa mladima iz izbegličkih kampova zajedno sa mladima iz lokalne zajednice gde će se raditi na kreiranju animiranog filma. U poslednje vreme sve više me privlači radioničarski proces, rad sa različitim ljudima, podsticanje njihove kreativnosti, gde u tom zajedničkom stvaralaštvu dođemo do nečega vrednog, umetnički jedinstvenog i uglavnom sa snažnom porukom koja ima za cilj da osvesti i pokrene promene.
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana
