Možda ne verujete da treba da napravite spisak davanja i primanja i da treba da „sravnite račune“. Valjda u ljubavi ne postoji račun. Ne verujete da nekome ne treba da pomognete, jer on ne bi pomogao vama, kada biste bili na njegovom mestu. 

U redu je, imate prava da budete idealista i da živite u svetu dobrote, da budete velikodušni i dajte bez obzira da li vam je uzvraćeno. Ali to ne dugujete nikome, osim sebi. I to samo dotle dok se sa tim osećate dobro i ispunjeno. Lako je osećati se tako, kada svoju dobrotu i velikodušnost usmerite na ljude sa kojima nemate emocionalne spone, koji vam, u suštnini ništa ne znači. Ali kad se radi o nekome koga volite i sa kim želite da delite život, tada je drugačije. Jer, suština je u deljenju. A život se ne deli tako što ćete samo vi davati, činiti, ulagati, brinuti – možda vi uživate u tome, jer vam to daje svrhu, ali ako preplavite drugu osobu davanjem, a ne date joj priliku da vam uzvrati, pre ili kasnije se suočite sa razočaranjem. A razočaranje dolazi od izneverenih očekivanja. Vi ste očekivali da ćete svojom velikodušnošću inspirisati i dirnuti drugu osobu, da će ona razumeti da je i vama potrebno sve to što vi njoj pružate i da će vam davati svoju pažnju, vreme, podršku i pomoć, jednako nesebično, kao i vi njoj. Najčešće, to nije slučaj. 


Pre ili kasnije, umorićete se od stalnog davanja i shvatićete da vaša ljubav nije bezuslovna, kao što ste verovali i da vam se smučilo da samo vi činite i trudite se i ulažete u odnos. I tada će vaša osećanja usahnuti, a vi ćete se povući. Nema smisla. Ispraznili ste se i više nemate šta da dajete. Potrošili ste se. Doći ćete u situaciju da spasavate svoje samopoštovanje, da se osećate duboko iznevereno i iskorišćeno. 

Ako vam neko ne uzvraća ljubav i pažnju, to je njegova stvar, njegov izbor. Ali, i vi imate izbor, a to je da prestanete da dajete. Kada to uradite na vreme, kada stopirate svoj „obrazac nesebičnosti“ možete mnogo učiniti za sebe i svoju vezu. Možete prestati svesno i namerno da dajete i možete pokazati da očekujete da vam se ukaže pažnja i poštovanje koju zaslužujete, možete ne činiti ništa, dok druga osoba ne shvati da je ona na potezu i ne zapita se šta može da učini da vas usreći. To je teško, ali je konstruktivno. Ako čekate do iscrpljenosti, odnos je gotov. Jednom kada se osetite ispražnjeno i potrošeno, više nećete želeti da toj osobi pružite šansu da vam pokaže da li joj je i koliko joj je stalo. 

Da biste zaustavili taj mehanizam, taj scenario po kome se odvijaju vaše zaljubljenosti, da ne biste uvek bili rehabilitacioni centar za drugu osobu, koja u vama najpre nalazi utehu, pomoć, pa čak i spas, a zatim se od zahvalnog rekonvalescenta pretvara u nezahvalnog sebičnjaka, koji prosto koristi ono što mu pružate i uzima vas zdravo za gotovo, najbolje je da u novi odnos uđete rešeni da drugu osobu ne preplavite ugodnošću i bezuslovnošću svoje velikodušnosti. Da postavite stvari u ravnotežu na samom početku. Pa ako treba da se poslužite beležnicom, da biste znali ko je koga koliko puta nazvao i na koga je red da preuzme inicijativu i nešto učini, učinite to, iako vam je mrsko. Napravite predračun ljubavi, zarad šanse da novi odnos izgradite na stabilnim temeljima. 

Pokušajte, jer to dugujete sebi. Na taj način držite pažnju na onome što je važno – na izgradnji odnosa. A za taj posao, potrebno je dvoje, koji se ravnopravno trude i kojima je jednako stalo. 

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević 

Comments