Nina Živković je sportska novinarka i prezenterka na vodećim sportskim kanalima TV Arena Sport i Euronews. Karijeru je započela u svetu mode, sarađivavši sa nekim od najvećih modnih kuća, dok je u novinarske vode prvi put uplovila – pokrenuvši lični blog. Uprkos naizgled “suštinski suprotnom” početku, njena najveća strast odmalena je upravo – sport.
Završila je prestižnu Akademiju fudbalskog kluba Barselona, a danas izveštava sa globalnih sportskih dešavanja, sarađujući sa predstavnicima UEFA i igračima FK Šahtjor. U razgovoru sa Ninom smo saznali koji su njeni budući planovi, kako gleda na sportski marketing, ali i šta razlikuje sportskog novinara od novinara drugih žanrova.
Karijeru si započela kao model, ostvarivši saradnju sa svetskim brendovima kao što su Hugo Boss, Philipp Plein i Superdry. Kako je izgledao tvoj prelazak iz sveta modelinga u svet medija, i šta te je motivisalo da se odlučiš na promenu i napraviš prvi sudbonosni korak ka novoj karijeri?
Oduvek sam želela da se bavim javnim poslom i da imam dodira sa javnošću, tako da su mi se ta dva sveta – svet modelinga i medija uglavnom preplitala. Međutim, definitivno sam u jednom trenutku odlučila da ne želim da moj napredak zavisi od tuđeg mišljenja i pojma lepote, tako da je to bio momenat kad sam drastično više počela ulagati u svoje obrazovanje i ambicije prema medijima. Prvi koraci ka kreiranju medijskog sadržaja bili su preko mog bloga pod nazivom BEHAFE, a prve ozbiljnije televizijske korake sam napravila na televiziji B92. Inače, svet modelinga mi je dao odličnu potporu i iskustvo za dalji rad pred kamerama. Ono na čemu sa definitivno zahvalna modelingu jeste da me je oslobodio svake treme od nastupa pred publikom, pa i straha od neuspeha, jer znate, kad nedeljno odradite 15 kastinga, a odbiju vas na bar 10 (što je normalno na prestižnim tržištima), naučite da se nosite sa odbijanjem i ne prihvatate ga lično, već imate želju da još više radite na sebi.
Na koji način je tvoj beauty, health & fitness blog BEHAFE pomogao u tranziciji iz modelinga u novinarstvo? Kakva su tvoja iskustva i izazovi u vođenju bloga?
Moj blog je definitivno predstavljao upoznavanje sa poslovanjem u svetu medija, gde sam, naravno, iskoristila kontakte stečene u svetu modelinga i, dobro ste rekli, predstavlja tranziciju u mojoj daljoj karijeri. Sa uživanjem sam vodila taj projekat jer su mi gostovale manekenke i javne ličnosti koje su delile svoje beauty rutine, zatim, zdravstveni radnici koji su učili čitaoce o zdravlju, a sportisti i instruktori o treniranju. Imali smo intervjue, mini-emisije, videe, tako da mi je taj blog pružio iskustvo u uređivanju, vođenju, ažuriranju, pa čak i iskustvo postprodukcije, vođenja društvenih mreža i grafike. Najveći izazov se ogledao u vremenu koje vođenje bloga iziskuje na dnevnom nivou, tako da je stavljen na pauzu od onog trenutka kad sam zakoračila na prvu televiziju.
Tokom neobavezne diskusije, došle smo do zajedničkog zaključka da su sportski novinari uglavnom strastveniji povodom sporta, nego novinarstva. Koje su, iz tvog iskustva, ključne razlike između sportskog i ostalih grana novinarstva? Šta te je navelo da odabereš svet sporta?
Da, muški sportski novinari najčešće žive sport od detinjstva, a naravno da imaju talenat, edukaciju, potrebne sposobnosti, te se bave i novinarskim ili komentatorskim poslom. Neretko su najbolji novinari baš bivši sportisti. Uživam dok gledam tu strast koju vidim kod njih kad je sport u pitanju, to me inspiriše, volim ljude koji osećaju strast prema poslu koji odaberu, mislim da je to najbolji način da se napreduje. Upravo je to jedan od razloga što sam se pronašla u svetu sportskog novinarstva. Okruženje, da li od strane veoma profesionalnih kolega sa moje sadašnje, ARENA SPORT televizije, sportskih radnika, igrača itd. je presudno. Tu se mnogo toga može naučiti – od posvećenosti, preko discipline, rada, upornosti, ambicije, sposobnosti da nakon pada čovek opet ustane. Ako mogu da sažmem odgovor na pitanje šta me je navelo da odaberem svet sporta, onda bih rekla – inspiracija i mogućnosti koje se nude u svetu sporta. To je, u mom slučaju, ono šta nisam mogla da osetim u kreiranju informativnog programa. Međutim, trebalo mi je vremena da se adaptiram na nove okolnosti i učim mnogo više o ovoj sferi posla.
Možeš li da nam kažeš nešto više o svojoj edukaciji na Akademiji fudbalskog kluba Barselona? Na koji način te je to iskustvo oblikovalo kao sportsku prezenterku i uticalo na dalji tok tvoje karijere?
Moja edukacija na Akademiji fudbalskog kluba Barselona mi je pružila novi željeni smer moje dalje edukacije, a nadam se i neke naredne karijere. Na toj akademji sam završila višemesečne studije u marketingu i sponzorstvima u sportu, a sada ozbiljnije planiram da nastavim obrazovanje u toj oblasti i krenem sa pravim master studijama na svetski poznatoj akademiji baš u svetu sporta. Tako da, moje prvobitno znanje na master studijama u svetu marketinga i medija usmeravam i usmeravaću prema onome u čemu uživam, a to je biznis u sportu. Međutim, zasad, ostajem voditelj.
Na koji način doživljavaš svoju ulogu i odgovornost u sportskom novinarstvu? Koje su tvoje strategije za izgradnju “imena” u konkurentnom okruženju?
Odgovornost je velika i trebalo bi uvek tako da bude. Stojim iza toga da svi koji su deo bilo kakvog novinarstva moraju osećati odgovornost ka onome šta plasiraju, ali smo, nažalost, svedoci da danas nije takva situacija. Ko god misli da je sportsko novinarstvo lako, vara se. Prema mom mišljenju, mnogo je teže biti konstantno upućen u aktuelnosti i događaje u svetu u kom se dešavanja smenjuju na dnevnom nivou, a u istim učestvuje ogroman broj aktera. Vi kao sportski novinar treba da budete upućeni u sve sportske događaje i dešavanja, znati celokupne priče sagovornika, poznavati igru poput sudija, a imati sposobnosti vrhunskih novinara. Moja strategija će uvek biti rad, trud i upornost koji se vremenom vide i isplate kao kvalitetan nastup i inovativnost, ali kao neko ko poznaje marketing, zna koliku igra ulogu u izgradnji imena, ukoliko je sve prethodno navedeno urađeno.
Možeš li da podeliš anegdotu ili zanimljivo iskustvo tokom izveštavanja sa terena ili prestižnih sportskih događaja?
To su uvek zanimljive situacije kada vas navijači kluba kojeg volite prepoznaju i dobacuju vam komplimente. Uzimaju vaše slike, dodaju ih uz himne ili grbove kluba, stiže vam gomilu pisama, pohvala, kritika ukoliko ne navijate za njihov tim, očekivanja. Igrači se, na primer, pribojavaju da ne kažu nešto šta smatraju da ne treba, makar u neformalnom razgovoru i slično. Uglavnom su pozitivne situacije i utisci.
Koje su tvoje ambicije kada je u pitanju biznis u sportu i sportski marketing? Da li imaš aspiraciju za potencijalne saradnje na globalnom nivou?
Kao što sam već rekla, nadam se da će se moja karijera razvijati i u smeru marketinga. Definitivno ne želim da napuštam svet sporta, pun je adrenalina, tu pronalazim inspiraciju, mislim da sam vremenom razvila osećaj za taj svet i sad želim samo da nastavim da se gradim u njemu. Imam donekle neki plan po kom bi se moj dalji razvojni put odigravao, ali to je za sada plan i ambicija. Samo o globalnim saradnjama i razmišljam, srećom, imam to samopouzdanje i potvrdu drugih koje mi govori da treba da izađem iz uskih okvira.
U neformalnom razgovoru si nam rekla da je "lakše biti žena u muškom svetu nego žena u ženskom svetu". Na šta si konkretno mislila? Da li je modna i beauty industrija surovija prema ženama u odnosu na “mušku” industriju?
Tako je, stojim iza toga. Lakše je napredovati, ali opet, naglašavam, ne treba se samo igrati na adut suprotnog, lepšeg pola. Takav nastup se mora potkrepiti znanjem, iskustvom i ambicijom. Pametno i hrabro, može se lakše utabati staza nego u svetu, koje je, prema mom mišljenju, mnogo surovije, a to je svet mode, gde žena nema prava na grešku. U svetu sporta će vas verovatno i potceniti, ali na vama je da dokažete suprotno, dok će vas u svetu mode radije dočekati kao konkurenciju i na taj način pokušati da vas momentalno sabotiraju, nažalost, najčešće – žene.
Šta bi poručila mladim devojkama koje bi volele da se, jednog dana, nađu u “tvojim cipelama”? Šta je ključ uspeha u sportskom novinarstvu?
Ako bih mogla da kažem šta je ključ uspeha onda neka bude: istrajnost, rad na sebi i progres – prema mom mišljenju, tri najbitnije stvari koje se ne tiču samo novinarstva već i drugih profesija. Konkretno, za ovaj posao je potrebna i posvećenost, rad, strpljenje i vera u sebe. Naravno, da sam i ja imala momente krize gde nisam bila sigurna da li sam za ovaj poziv, ali stisneš zube i nastaviš još jače sa radom i učenjem. Želim da poručim da ne očekuju da grade svoju karijeru preko noći, da uvek razmišljaju o svom imenu i putu, da veoma poštuju dobronamerne kritike, ali da ih tuđi pokušaji saplitanja ne interesuju, jer će ih biti, pogotovo kada ste u javnom poslu. Umesto toga, sav fokus i energiju treba da usmere na sebe, da grade dobre odnose, kad se pruži prilika, iskoriste je i daju sve od sebe, uz dobru pripremu. Devojke, oslonite se na sebe, učite i budite vredne i sav trud će se sigurno isplatiti! Osetićete kad je momenat vaš, uzmite ga za sebe, a kad otvorite put za sebe, samo nastavite da koračate, lepe stvari će se same od sebe dešavati!
Fotografije: WANNABE Media
Milica Nešić
