Pre dve godine sam se preselila u Beograd i još uvek ne mogu da se naviknem na razlike u životima, i tako pokušavam da se snađem kao Novosađanka u Beogradu. Preselila sam se zbog posla, jer su mi hitno bila potrebna redovna primanja, a jedina šansa da se zaposlim u tom trenutku je bila upravo u Beogradu. I od tad počinje love-hate relationship prema Beogradu.
Hajde da počnemo najpre od mana. Ne brinite ljubitelji Beograda, biće i pohvala.
Gužve u saobraćaju
Svako ko je barem jednom posetio Beograd zna koliko je saobraćaj velika stavka. U Novom Sadu nema ni izbliza toliko gužve, saobraćaj nikad nije bio neki poseban problem. Naročito meni, koja sam išla svuda pešaka i mogla da stignem gde god sam htela za oko pola sata. Ako ne može pešaka, onda je to nekoliko stanica autobusom, ništa strašno. Nisam vozač, i sad sam srećna što nisam, jer bih imala anksiozni napad svaki put kad pomislim na vožnju u Beogradu.
Generalno su u Beogradu stalno neke gužve, bilo na ulicama, bilo u autobusima. Sa tolikim gužvama se nikad nisam susrela u Novom Sadu. Gužve su tolike da ljudi maltene ispadaju iz autobusa kada se otvore vrata. Još jedna zanimljiva stvar, u Beogradu je da mnogi ne plaćaju gradski prevoz, već se švercuju, a u Novom Sadu je to znatno ređi slučaj. Ljudi staju u red kada ulaze u autobus, i jedan po jedan kupuju kartu kod vozača ili plaćaju mesečne karte. Oni ne razumeju zašto Beograđani neće da plaćaju karte. Takva sam bila i ja do pre dve godine, sada nemam problema sa tim da ne platim kartu. Moje društvo iz Novog Sada bi reklo da sam se pobeogradila.
Pročitajte i ovo: #travelblog: Jovana, Valensija, Barselona
Brdovito je
Izvinjavam se, ali kao neko ko je navikao da hoda po ravnom, imam problem da se naviknem na brda. Zato sam prvo živela u Zemunu, najviše me podseća na Vojvodinu, ali bio mi je mnogo daleko od svega, a Novi Beograd ima previsoke kirije da bih tu tražila stan, tako da sam se smestila na drugu stranu Save, među brda. I ne mogu da se naviknem. Nije ni čudo što su Beograđani toliko fit.
Ništa nije organizovano
Uh, u životu nisam bila toliko pogubljena kao prvih par meseci u Beogradu. Uopšte nisam znala gde se nalazim, a osoba sam kojoj orijentacija nije jača strana. Sad sam mnogo bolja, ali i dalje ima momenata kada se zbunim, čak i sa Google mapom.
Novi Sad te razmazi, navikneš da četiri puta skreneš levo i na istom si mestu, dok se to u Beogradu neće dogoditi. Vidi se da grad nije građen planski, mnoge ulice su čudne, neprilagođene pešacima, nema dovoljno parkinga, pa pešaci moraju da se snalaze i hodaju pored automobila.
Druga stvar, u Novom Sadu mi je sve bilo usput. Mogla sam da nabavim sve što mi treba u radijusu od kilometar, dok u Beogradu baš moram da se nameračim da negde odem.
Pročitajte i ovo: Nikad nećeš srediti svoj život
Sada slede dobre strane:
Predivna arhitektura
Obožavam arhitekturu u Starom gradu i uvek uživam kada šetam ulicama Dorćola i Vračara. Volim i arhitekturu brutalizma, koja se može svuda naći, a najviše na Novom Beogradu. Zapravo, svaki kraj koji sam posetila ima neki svoj šmek, koji sam na kraju zavolela. Na primer, sada živim na Čukarici i tako mi je ušuškana, smatram da je super mesto za porodicu.
Novi ljudi
U Novom Sadu sam našla svoje društvo, istomišljenike i nekako je to to, nema toliko ljudi, alternativnih ljudi koje možeš da upoznaš. Uglavnom svi znaju sve sa događaja koje posećuju. Iz moje perspektive, Beograd je sasvim drugačija priča. Novosađani jesu ljubazni, ali Beograđani su prisniji prema strancima, barem iz mog iskustva. Lako je stupiti u kontakt sa ljudima i započeti priču.
Od Beograda možeš da uzmeš šta ti je potrebno
Beograd može da bude “ludnica”, ume da bude toliko haotičan, a istovremeno može da bude i miran, pitom. On će ti ponuditi sve, a na tebi je da odabereš šta želiš od njega. Novi Sad ima manje događaja u tom smislu, pre svega mislim na manje pozorišta, iako su oba grada bogata kulturom. Ali ipak bih prednost dala Beogradu i pored sve ljubavi prema Novom Sadu.
Sasvim je u redu ako se ne slažete sa mojim mišljenjem, jer svako od nas ima svoje perspektive gradova u kojim boravimo. Mislim da moje otkrivanje Beograda i njegovih lepota tek sledi, jer moram priznati da jesam bila zatvorena prema njemu, ali i a perspektiva se polako menja.
Naslovna fotografija: Nenad Grubanoski
Jovana Petković
