Željni smo nečijih ruku na našem telu, da se ljubimo, da osećamo nekog pored sebe, da znamo da postoji neko i kad ga ne osećamo, da dobijemo poruku i osećamo se važno i srećno, jer neko misli na nas. Nedostaje nam držanje za ruku, jednako kao što nam fali seks, treba nam da se umotamo u nečiji zagrljaj i da gledamo film, da se doterujemo zbog nekog, da se potrudimo da mu spremimo večeru, da dajemo, dajemo, dajemo… Toliko smo gladni davanja onoga što se nakupilo u nama, da nam je gotovo nevažno da li, šta i koliko primamo. Zanemarujemo znake upozorenja velike kao kuća. Upadljive kao leteća krava. Ne vidimo bombu, iako izgleda kao bomba i na njoj piše bomba. Možda neće da ekspolodira. Sigurno je bezbedna, nije napunjena, to je samo obična mala bomba, kakvu bi uopšte štetu mogla da nanese? Pravimo se ludi sami pred sobom, manje zato što nam se taj neko toliko sviđa, više zato što nam se toliko sviđa da budemo sa nekim. I tako svesno previdimo najočiglednije znake upozorenja, ne uzmemo ih u razmatranje, ne uključimo razuman oprez i – bomba nam eksplodira u ruci i raznese prste. Ju! Pa ko je uopšte mogao da pomisli da će to da se desi?!
Ozbiljan životni prtljag
Ok, svi nosimo teret prošlosti, zakrpljena srca, okrnjene reputacije, bolne gubitke, ožiljke koji žigaju i štipaju na promenu partnera. Ali pogledajte samo veličinu i količinu tog prtljaga! Razveden, dvoje troje dece. Pa dobro, deca su sa majkom, on živi svoj život i trudi se da ispunjava svoje očinske dužnosti, to je baš pozitivno. Ali šta mislite? Da ćete vi biti njegova sledeća izabranica i majka njegove dece? Najmanje su šanse za to, njemu je dosta braka i očinstva, dovoljno mu je težak taj tovar neuspeha, čak i ako se pravi da je sve u redu. Osim toga, možda je zaista sve u redu, jer je uspeo da zbirše iz bračnog i porodičnog zatvora i zašto bi sada poželeo da ga vi zarobite? Ili, tip je zatvorska ptičica, osuđen za neki sitan privredni kriminal. Aha, dobro, uhvatili su ga, kao što mnoge nisu. Ali tip je osuđen zbog nasilja, ili mu je uspelo da više puta “odleži” – tip ima problema sa sobom. Nije toliko vešt i pametan u svojim mahinacijama da ga ne uhvate, ili je ozbiljno posvećen samokažnjavanju, zbog ko zna kojih karmičkih, imaginarnih ili realnih grehova koje nosi na duši. Dobro, ljudi se menjaju. Leče se, bivaju bolji, mudriji, smireniji. Ponekad. Ne tako često. Ali ako ugledamo sebe u svetloj ulozi spasiteljke zabludele duše, prosto ćemo morati da ugazimo u to iskustvo, kao u otvorenu septičku jamu, pa kako bude. Dobro je ako znamo u šta ulazimo, jer ćemo uskoro saznati i ako ne želimo da znamo.
