Danas je neprihvatljivo da trudnica puši, jer je izlaganje deteta pasivnom pušenju ravno zločinu – naši su roditelji pušili pred nama u kući, u automobilu, na slavljima – i uopšte niko nije brinuo zbog posledica pasivnog pušenja. Možda se manje znalo, ali bilo je zaista i manje straha i manje preterivanja i prezaštićivanja.
U mnogim zemljama, uključujući Australiju, Francusku i Kanadu, zabranjeno je pušenje u automobilima u prisustvu dece.
Poslednjih godina diskutabilni su i narodni recepti za prvu pomoć – sve ono što su naše bake radile da umire upale, spuste temperaturu i ublaže bol zubića koji izrastaju – obloge od komove rakije, mekinje u čarapama, cucla umočena u rakiju, još uvek nije kažnjivo, ali možda će uskoro i biti.
Istraživanja su otkrila da je kod beba koje spavaju na stomaku povećan rizik od sindroma iznenadne smrti u snu i ovaj položaj sada plaši roditelje i nikako nije preporučljiv. Osamdesetih godina su bebe spavale na stomaku sasvim uobičajeno, a to je čak bilo i preporučljivo, a početkom devedesetih, pojavila se preporuka da bebe treba da spavaju na leđima – sindrom iznenadne smrti beba u snu je opao, nakon što su mladi roditelji prihvatili preporučenu praksu.
Dopuštanje deci da se voze slobodna na zadnjem sedištu, da se vrte i igraju u kolima i da sede nagurana po četvoro (jer su mala, pa mogu da stanu) danas je potpuno nedopustivo. Propisana su sedišta za bebe do određenog uzrasta, a zatim je obavezno vezivanje, što je sigurno sve dobro, jer je usmereno na bezbdenost dece u saobraćaju.
Pre toga, bilo je normalno da roditelji drže bebe u naručju tokom vožnje, ili u krilu na prednjem sedištu, ili u nosiljci preko koje je privezan pojas.
