Pitanja srca su često bolna i to su naše najvažnije lekcije. Ako si ovog momenta zaglavljena u dilemi da li da se daš više i voliš upornije, ili da pustiš zauvek, ovaj tekst je za tebe.
To se dešava onda kada se zaljubiš u nečiji potencijal – u osobu koju vidiš u drugome, koji još ni izdaleka nije postao ta osoba, a možda nikada neće ni postati. Ili hoće, ali ne sa tobom i za tebe. Jedno je sigurno i neprijatno istinito – on nije ta osoba još uvek, a ti ne možeš da čekaš zauvek.
Možda vidiš i osećaš istinito, ali to je možda istina iz nekog budućeg vremena, koje nije namenjeno tebi, nego toj osobi. Vizija u tvojoj glavi nema ogledalo u realnosti i koliko se god ti trudila da je dozoveš u stvarnost, da se približiš biću druge osobe – njeno biće ostaje nedostupno, okruženo zidovima ega, straha, zbunjenosti, sumnje i neverice. Umesto da se oseća voljeno i željeno, ta se osoba oseća opsednuto i ugroženo. Ti hoćeš od nje nešto što ona ne ume da ti pruži – a to nešto je da ona bude ovog momenta ono što ti znaš i vidiš da ona može.
Međutim, opsednuti i ugroženi se brani i opire. Ne može i ne želi da spusti svoju odbranu, a najtužnije od svega je što će je verovatno spustiti onog momenta kad se pomeriš, kad ga pustiš i kad prestaneš da bilo šta očekuješ. Ako si na taj način ispunila misiju u nečijem životu – ako ta osoba tek naknadno shvati da je pokrenuta i inspirisana i bude ti zahvalna zbog toga, tebi će to malo značiti kad je jednom pustiš. Međutim, ne potcenjuj i ne odbacuj snagu zahvalnosti, makar ona nemala snagu stvarnosti, koju želiš da živiš sada.
Kad u svom srcu napraviš mesta, kad otpustiš ono čega se čvrsto držiš – jer znaš da će se odbiti i otkinuti od tebe onog momenta kad pustiš – bićeš srećna sa ljudima koje još nisi upoznala, koji se neće uplašiti snage tvoje ljubavi, tvojih vizija i želja, čije će se duše sa vama povezati u radosti i miru.
