Ona je vredna, energična, ima razvijenu socijalnu inteligenciju, zaljubljena je u svoj posao. Kada je njena pozicija iznenada ugašena zbog kompanijske reorganizacije, mislile smo da će je to duboko potresti.
Međutim, iznenadila nas je. Iako je u prvom trenutku bila uznemirena, rekla nam je: Našla sam se u situaciji na koju nisam mogla da utičem. Ono što se desilo nema veze sa mojim radom. Stvarno verujem da ću se brzo snaći. Znam dosta, imam puno iskustva i imam šta da ponudim.
Za razliku od mnogih ljudi koji se nađu u sličnoj situaciji, ona nije krivila sebe, ali ni druge. Prihvatila je situaciju u kojoj se našla i usmerila svu svoju energiju u traženje novog posla.
Bile smo očarane njenom snagom i optimizmom verujući da će joj oni pomoći da stigne na pravo mesto. Tako je i bilo.
Zašto je optimizam dobar za nas?
Optimizam utiče na uspeh: Savremena istraživanja pokazuju da optimisti postižu bolje rezultate, jer ih vera u uspeh motiviše da ulažu veći napor u ono što rade (Karver i Šajer, 2014). U Velikoj Britaniji su rađena istraživanja kojima je pokazano da su optimistični sportisti uspešniji, jer mogu bolje da definišu vreme potrebno za odmor i vežbanje, kao i da prilagode težinu vežbi u cilju postizanja uspeha.
Optimizam utiče na zdravlje: Profesorka sa Harvarda, Dr Laura Kubzanski je svojim istraživanjima objavljenim 2001. godine pokazala da optimisti imaju 50% manje šanse da obole od bolesti srca u odnosu na pesimiste. Drugi istraživači su došli do podataka da povećanje optimizma kod sportista utiče na opadanje broja njihovih povreda kao i na smanjenje vremena koje im je potrebno za oporavak.
Optimizam utiče na međuljudske odnose: istraživanja takođe pokazuju da su optimisti daleko bolji u građenju odnosa sa drugima. Ovaj podatak ne iznenađuje, jer iz iskustva znamo da ljudi više vole da se druže sa pozitivnim ljudima, nego sa onima koji neprestano šire negativne emocije.
