Bazični oblik osuđivanja je usmeren na druge, na bližnje, na okolinu, zajednicu, državu, svet. On je primitivan i instiktivan, jer kad uperimo prst na nekog, skrećemo pažnju sa sebe. I onda ne moramo ni da mislimo o sopstvenoj primitivnosti, nemoralnosti, nesposobnosti, neodgovornosti i o svemu ostalom zbog čega osuđujemo druge. Mazohistički oblik koji se pojavljuje kod osetljivih, ali nedovoljno svesnih ljudi, jeste osuđivanje sebe. Prihvatanje tereta krivice, bez pravog uvida u potrebu opraštanja i bez pravog načina za iskupljenje. Razvijanje svesti isključuje osuđivanje, jer razvija sposobnost da sagledate širu sliku, iz više perspektive.
Pre nego što presudite o krivici, razmislite o odgovornosti
Kada koncept krivice zamenimo konceptom odgovornosti, stvari se preokreću. Jer, krivica zahteva kaznu i odmazdu, a odgovornost nalaže da se uradi sve što se može, da bi se situacija popravila. Prostom podelom na žrtve i krivce hranimo koncept podele, rasparčavanja, nepremostivih razlika i nesagledivih posledica. Koncept odgovornosti nalaže konsolidaciju, udruživanje, pribiranje, osnaživanje i akciju. Kao dobro i zlo, to su dve strane istog novčića. Ali, vrednost nečega plaćamo celim novčićem. Biranjem koncepta odgovornosti povećavamo i vrednost i ulog i mogućnosti.
