Biti neodlučan ne znači biti nesposoban da doneseš odluku, nego biti nesiguran u pogledu ispravnosti svoje odluke. Neodlučni vazda nešto vagaju, trude se da sve predvide i uzmu u obzir, razmišljaju i premišljaju i nikako da preseku, iako su izmerili tirdeset puta po tri puta. Ponekad radije puste da ih okolnosti pritisnu i primoraju, iako znaju da to nije dobar način da se donese dobra odluka. Neodlučni su često veoma savesni, ne žele nikoga da povrede i velike su diplomate – baš zato što pažljivo razmišljaju o svim aspektima nekog delovanja, radije nego da krenu u akciju, pa šta bude.
Rečenica koju ćete čuti od nekog ko dobro zna koliko je neodlučan, glasi:
Ja samo dok odlučim, a posle se ne zaustavljam
To je tačno. Neodlučna osoba se muči dok ne donese odluku, ali kad jednom reši, onda nema prepreke ka cilju. Kao da se sva neodlučnost akumulira u nekoj sili koja je zatim goni čistom inercijom. Pošto znaju koliko ih svaka odluka staje napora, neodlučni se čvrsto drže onoga što su sebi zadali, kad napokon saznaju šta je to. Umeju da budu uporniji od svih oko sebe, jer ako odustanu, onda će morati ponovo o nečemu da odlučuju. Uostalom, i odustajanje je odluka koju je teško doneti.
