Kroz bol najbolje učimo
Bol je izvor informacija, na telesnom, kao i na emotivnom i psihološkom nivou. Prolazeći kroz iskustvo emotivne povrede, učimo o sebi. Otkrivamo gde smo slabi, a ako idemo još dublje, putem kojim nas vodi bol, otkrićemo i zašto smo slabi baš na taj način. Tako ćemo moći da prevaziđemo povrede iz detinjstva, nesigurnosti i predubeđenja o tome šta bi ljubav trebalo da bude. Emotivne povrede su otvorene rane, dok ne upoznamo i zavolimo sebe, a zatim se naša ranjivost transforimše u potpunu otvorenost izvoru ljubavi, iz koga crpemo snagu da i dalje volimo, bez ubeđenja da smo oštećeni, već sa osećanjem da nas ljubav obogaćuje.
Otvorenost održava protočnost
Kad se povređeni zatvorimo u sebe, umotamo oko sebe, podignemo štit i izgradimo oklop, mi ne štitimo sebe, nego povredu. Ona ostaje da zjapi unutar nas, poput crne rupe, kroz koju propada u nepovrat svako davanje. Koliko ljudi poznajete, koji su tako uništili sebi svaku vezu i sposobnost za sreću? Ranu ne treba pokrivati, sama će da zaraste izložena provetravanju, jer je telo sposobno za samoisceljenje. Tako je i sa duševnim i emotivnim povredama. Ako ih ostavimo otvorene, energija će cirkulisati, život će proticati kroz nas i pronaći ćemo mir i stabilnost.
