Izgubićete luksuz samoobmane
Kad počnete da bežite u smoobmanu, neće vam uspeti da se njome obavijete i zaštitite od neprijatnih suočavanja. Zato što ćete uhvatiti sebe kako to radite – obmanjujete sebe, pokušavate da slažete sebe, da pronađete izgovore da biste ostali u zoni komfora. Nekada je to radilo – mogli ste da se utešite samoobmanom. A sada se od toga samo osećate još gore. Zašto uopšte pokušavate, kad ne ide? Zašto ste tako spori u praktikovanju istine, u razbijanju automatizama koji su vas i ranije usporavali. Zar ne žudite da budte potpuno slobodni? Oh, ni to ne pomaže – samokritika je samo druga strana samoobmane. Jasno vam je da je sloboda zastrašujuća i da od vas zahteva punu odgovornost, hrabrost i akciju. I da će možda vremenom postati manje strašno i malo lakše, ali da na čistini, na vrhu, u ništavilu slobode, nema ničega za šta možete da se uhvatite i čime možete da se utešite. Istina i sloboda su samotna mesta, tiha i prazna. Ponizno hodočašće ka tim mestima nema ničeg poniznog i ničeg časnog – prosto se vučete i nastojite da izdržite, ne nalazeći ništa naročito u skromonosti i izdržljivosti.
Neka prijateljstva
O, veze se kidaju na putu duhovnog rasta. Jer kad počnete da nadrastate svoje prijatelje, ispostavi se da neki pripadaju onom delu vašeg života koji nastoji da vas povuče nazad u mrak. Možete ostati sa onima koji hode svojim putevima rasta, ili koji krenu za vama. Ostali ostaju u mraku i nikada ne prestanete da osećate žaljenje zbog toga, čak ni kada prihvatite da je to njihov izbor.
