Stabilni ljudi nisu ni okoreli, ni nepromenljivi, ni čvrsti poput stene. A njihovo samopouzdanje i odgovornost privlače one koji imaju potrebu za osloncem, podrškom i razumevanjem. Oni često brinu o svima oko sebe, u poziciji razumnog i delotvornog u gomili nejakih i uplašenih. Ponekad, stabilan čovek mora da rastera slabiće, da ne bi postao njihova žrtva.
Stabilan čovek se ne prepušta besu
Nije to nikakva svetačka vrlina. Prosto, besneti je besmilseno i destruktivno. U besu povređuješ sebe i druge i posle se samo osećaš još gore. Kao budala. Čak i kad ispadne budala i kad je besan i na sebe i na okolnosti i na druge, stabilan čovek ne stupa ni u kakvu akciju u tom stanju. On oseća bes, dopušta mu da ga prožme, suočava se sa osvetoljubivim, ubilačkim i razornim pomislima, ali ih ne sprovodi u delo. Oni koji besne, stalno nešto lome, bacaju, urlaju i udaraju. I nikada ništa ne postignu. A to što se osećaju kao da su nešto uradili – zastrašili slabića u sebi – to je najotrovnija laž kojom se besni hrane. Stabilan čovek to dobro zna. I kad pobesni, čeka da bes prođe, da bi mogao da sagleda šta može da učini.
Ne podleže panici u kritičnim trenucima
Zemljotres, bombardovanje, padanja u nesvest, povrede, rane i prelomi, ništa ga ne izbacuje iz ravnoteže. Strah ga ne sprečava da brzo razmišlja i momentalno deluje, tuđ bol ga ne plaši, krv ga ne užasava. Tamo gde se svi hvataju za glavu u užasu i nemoći, on glavu koristi da uvidi šta je od najveće važnosti i da to sprovede.
Ne okleva da preduzme vođstvo i izdaje naređenja, a to unosi red i smiruje paničare. Kad momenat panike prođe, stabilan čovek dopusti da ga savladaju osećanja – jer se osećanja moraju proživeti svesno da nas ne bi zatrovala iznutra.
Razlikuje upornost od tvrdoglavosti
Stabilan čovek se stalno bori za svoju stabilnost. Sledi svoje snove i uporno pokušava da ih ostvari, čak i kad se čini da je trenutak potpuno pogrešan, da nema nikakvu podršku i da je zastranio. On sasluša spoljašnje signale, trudeći se da dešifruje poruku, preispita sopstveno srce i možda uvidi da treba da promeni način delovanja, a možda shvati da samo treba da prevaziđe iskušavanja i da nastavi. Kad naiđe na zid, ne pokušava da ga razbije glavom, nego da uvidi svrhu tog zida. Tada se možda ukaže neko stepenište ili vrata u tom zidu.
Zna kada treba da odustane
Postoji trenutak kada stvari dođu do kraja, iako nisu završene, a cilj nije dostignut. Kada utrošak energije na kreativne pristupe i preispitivanja postane uzaludan i kada je vreme da se odustane. Bez žaljenja i osvrtanja. Tu smo uradili sve što smo mogli i nije u našoj moći da izgazimo uspeh. Idemo dalje.
Objektivan je i razumno optimističan
Objektivno sagledavanje okolnosti, sredstava i mogućnosti, pomaže da brod želja provezemo kroz sprudove i ne nasučemo se. A ponekad i da otkažemo plovidbu. Stabilan čovek će rizikovati ako u sebi dostigne sklad procene, dobrog osećaja i potrebe za delovanjem. Ili se neće upuštati u rizik, ako u neki parametar nije siguran. Objektivno sagledavanje uključuje sve – spolja i iznutra.
Kad stupi u akciju, razuman optimizam se rukovodi onim postotkom mogućnosti da stvar uspe, očekujući pozitivan ishod. Ako ipak ne dođe do toga, pa, okušaće svoje šanse sledeći put.
