Sebičnjaci su suštinski neodrasli. Nikada nisu izašli iz one detinje pozicije u kojoj se svet vrti oko njih, a oni ga vole i topli su i privijaju ga na grudi kad su zadovoljni i srećni i mrze ga, šutiraju i preziru kad im nešto uskraćuje, ili ih tera da čekaju, ili zahteva od njih da nešto zasluže. Oni se opiru i otimaju, jer ne žele da izgube privilegije egocentričnosti. Ne žele da budu odgovorni, žele samo da im ide lako i da bude zabavno. Osim što žele i da ih svi vole, uvažavaju i dive im se, pa je to krivudavi put preko njihovih srca do njihove svesti.
Lenjivci su druga vrsta sebičnjaka. Oni su naučili šta treba i kako treba i u tome su efikasni. Ne pada im na pamet da ponekad treba više od onoga što su spremni da urade i ulože. Definitivno im nedostaje mašta i nisu spremni na eksperimente, jer ne vole da uče. Zašto bi se cimali, kad ono što znaju, radi i bez nekog truda?
Sebičnjaci i lenjivci nikad ne bi poverovali kad biste im ispričali kako je sa velikodušnim, maštovitim, razigranim i radoznalim ljubavnicima. Oni radije veruju onome što vide u pornićima, a ako vi ne uživate kao glumice, onda je to vaš problem.
Oni bi bili sasvim zadovoljni glumicom, bez imalo udubljivanja u činjenice – gluma, kadar, rez, režija nasuprot igra, radost, uzbuđenje, strast, orgazam, orgazam, orgazam, orgazam…
Ako znate za bolje, ostavite sebičnjake i lenjivce u neznanju. Zaslužili su.
Izvori fotografija: webcafe.net.hr, inforsportal.com
