Poricanje je za neke ljude način života, dok je drugima nezamislivo. Ali, većina ga ima u svom iskustvu. Suočavanje sa svojim sopstvenim sadržajima je teško – možda najteže – i svi mi, u nekom trenutku života, bežimo u poricanje, u manjoj ili većoj meri.
Živeti u fantaziji, iluziji, u laži, deluje kao ozbiljna dijagnoza – ali svima nam je ponekad potrebna dodatna doza istine i osvešćivanja. Razlika je u tome što kratki periodi izbegavanja istine služe kao odbrambeni mehanizam i daju nam priliku da procesuiramo i možda sami uvidimo svoju zabludu, dok konstantno izbegavanje realnosti zaista vodi u deluziju i mentalne probleme.
View this post on Instagram
Šta je poricanje
Poricanje je obrazac odbacivanja, diskreditacije ili izostavljanja činjenica ili osećanja koja se mogu demonstrativno dokazati i potkrepiti od strane drugih. Ono što drugi mogu da potvrde i dokažu, neko u potpunosti odbacuje – ili na isti način odbacuje i svoja sopstvena iskustva.
Laganje je u velikoj meri povezano sa poricanjem, ipak, laganje može biti svestan izbor, a mnogi ljudi uopšte nisu svesni da su u poricanju, čak ni kada se suoče sa nepobitnim dokazima.
Poricanje je u suštini nesvesno laganje sebe i drugih o nekoj situaciji i može postati obrazac koji se ponavlja u svim neprijatnim, teškim i bolnim situacijama. Osoba koja praktikuje poricanje, „isključuje“ svest o objektivnom i nepokolebljivo se drži svojih uverenja i može biti zbunjena i povređena što svi oko nje nastoje da je uvere da to nije realno i istinito i da mora da prihvati realnost – ona zaista ne shvata šta joj govore. To je nezdravo psihičko stanje, u kome je potrebna stručna pomoć u oporavku. I to nije svestan izbor, dok laži jesu i dolaze iz potrebe da se zaštitimo, ili da manipulišemo i kontrolišemo druge.
Zašto ljudi žive u poricanju
Poricanje može pomoći da se prežive trenutne okolnosti, ili izbegne suočavanje sa traumom iz prošlosti (da se umanji bol), zaštite tuđa osećanja, odnosi, imovina, sigurnost, sloboda.
Mnoge osobe u nasilnim vezama žive u poricanju – i počinioci i žrtve – kao i oni koje su roditelji i staratelji zlostavljali i oni koji su znali za zlostavljanje, a nisu ništa uradili ili mogli da urade da ga spreče.
Poricanje sopstvene prirode može imati zaštitnu funkciju – kao kada osoba krije svoj rodni identitet ili seksualne sklonosti od fanatične ili osuđujuće zajednice, kulture, porodice. Poricanje na taj način čuva ugled i položaj u društvu. Može kupiti nečiji put u višu klasu ili društvenu sferu, omogućavajući mu iskustva, poštovanje, ljude i smeštaj koje inače ne bi mogao da dosegne.
Takođe, roditelji mogu poricati da njihovo dete ima neke probleme, jer na taj način ne moraju da troše vreme, energiju i resurse u borbi sa bolešću ili poremećajem deteta.
Poricanje sprečava ljude da ulože naporan rad kako bi promenili svoj način života, iako su u problemu koji je svima vidljiv, a možda i dijagnostikovan (alkoholizam, depresija).
Pročitajte i ovo: Odakle dolaze ograničavajuća uverenja i negativne misli?
Uobičajeni tipovi poricanja
Podsvesna blokada
Zlostavljanje i zamerivanje menjaju percepciju o sebi i poricanje pomaže da se traumatični sadržaji drže potisnuti i omogućavaju osobi da na površini vodi „normalan“ život, da funkcioniše.
Istinski zaborav
Gubitak pamćenja usled starenja, lekova, bolesti, zloupotrebe supstanci, ili povrede glave, dovodi do poricanja i odsecanja od realnosti.
Zaštita narativa
Ovde je poricanje pomešano sa laganjem i može ići do nivoa da sebe ubedimo da nešto nismo ili jesmo uradili, videli, osetili, da bismo zaštitili sebe ili druge od posledica istine.
View this post on Instagram
Poricanje kao zaštita od traume
Poricanjem se ljudi štite od krivice i stida zbog proživljene traume, osude, pitanja i optužbi zbog laganja o traumi, kao i od emocionalnog napora koji je potreban da bi se trauma sanirala.
Proaktivno poricanje
To je davanje drugoj osobi do znanja da ne želimo da znamo da li je nešto uradila, ili da li zna nešto što bi promenilo naše mišljenje o njoj, ili nas nateralo da se suočimo sa neprijatnom istinom. Ako ste nekada nekome rekli „ne želim da znam“, „nemoj da mi kažeš“ ili „bolje da ne znam“ i sami ste iskusili ovu vrstu poricanja.
Prevazilaženje poricanja
Istina je bolna, ali oslobađajuća – znanje je moć, koju možete imati samo kada preuzmete odgovornost, odbacite iluzije i izvedete teška suočavanja. Možda ne osećate da je istina u vašem najboljem interesu, ali niko ne može doneti dobre odluke, sa lošim, netačnim i manjkavim informacijama. Identifikujte poricanje i uradite najbolje što možete da dođete do oslobađajuće istine.
Pročitajte i ovo: Kad mozak radi protiv vas – kako da zaustavite toksično kajanje
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
