Pojam informisanosti se od početka novog veka sve više vezivao za razvoj savremene tehnologije, a sada je u potpunosti vezan za naše telefone. Listamo fidove, kada nam nešto skrene pažnju guglamo, delimo i otvaramo linkove. I osećamo se upućeno i uključeno, surfujući beskrajnom površinom interneta, ne zaranjajući u okeanske dubine opšteg znanja i kulture. U tom duhu, povratak čitanju je gotovo revolucionaran.

Prema nekim kulturnim analitičarama, 2026. će označiti prekretnicu. Izgleda da se ljudi masovno osećaju prestimulisano i da je digitalna detoksikacija postala oblik povratka sebi i prirodi. Rasuta pažnja stvara stres i potrebno nam je da vežbamo fokus i prisutnost u trenutku. Povratak čitanju je čin brige o sebi – i jedan od najboljih alata za digitalni detoks.

A zima je idealno vreme za neke naslove: 7 knjiga za čitanje u zimu – uz ćebe i čaj

Povratak čitanju kao čin brige o sebi

Kognitivna samoodbrana

Povratak čitanju knjiga nije romantičan ili nostalgičan gest. Neuronaučnici godinama poručuju da čitanje poboljšava kapacitet pažnje, a mi smo zaboravili kako se to radi. Više ne znamo kako da se udubimo u neko štivo, a da ne prekidamo svaki minut. Sposobnost održavanja pažnje, uživljavanja i praćenja je prva linija kognitivne samoodbrane, a da bismo je oformili i zadržali, moramo da vežbamo.

Ako čitanje treba da postane novi ritual autentičnosti, onda ga moramo učiniti pristupačnim, što znači početi sa jednostavnim i konkretnim koracima.

Možda će biti korisno da počnete od knjiga po kojima su snimljeni filmovi koji su vam se dopali: Filmske verzije romana koje morate pročitati – čak i ako ste već gledali film

Kako da se vratite čitanju u 2026. godini

Kao i svemu što započinjete – malim koracima.  Odvojite 10 minuta dnevno, ne više. Jer velika zamisao da od sutra, čitate po sat vremena, ne uspeva u 95% slučajeva, čak i ako ste ranije često čitali. Radi se o tome da obnovite naviku čitanja i da je postepeno usvojite, a zatim da negujete kulturne sklonosti i širite vidike. Deset minuta je dovoljno da se aktiviraju „mišići pažnje“ i, što je najvažnije, održivo je u realnom životu. Ali tih deset minuta moraju biti posvećeni nečemu što ćete zaista doživeti. Čitajte ono u čemu uživate, a ne ono što mislite da bi trebalo da čitate. Možda nađete da će vam najviše odgovarati neka knjiga koju ste odavno čitali i koju ste voleli. I biće vam zanimljivo kako je sada doživljavate na nov način.

Nema obaveznih klasika (koje ste propustili kada ste ih imali za lektiru), osim ako ih zaista želite. Prvi meseci su za povratak čitanju, a ne za kulturni status. Trileri, fantastika, ženska literatura, pop memoari – izaberite nešto što vas privlači. Postoji i praktičan aspekt koji se često zanemaruje – neka vam knjiga bude na dohvat ruke. Držite je na noćnom stočiću, u torbi, na stolu, pored sofe. Ako morate da je tražite, telefon pobeđuje. A opet, i ovde ga možete „uposliti“ za povratak čitanju. Slušanje audio-knjige je za mnoge zauzete vrlo efikasno rešenje, koje ostavlja slobodne ruke da radite nešto drugo.Ili vam upravo omogućava da se odmorite i ne radite ništa rukama. Ispružite se, zatvorite oči i prepustite se pripovedanju – kao kada ste bili mali i slušali priče pred spavanje. Bez obaveštenja, oslobođeni od digitalnog preopterećenja.

Pronalaženje mesta za povratak čitanju

Čitanje funkcioniše još bolje ako ima određeno vreme u danu i mesto u svom domu. Izaberite fiksni trenutak „bez ekrana“, bilo da je to poslednjih pola sata pre spavanja, vožnja prevozom, jutarnja kafa ili obroci. Upravo u tim prostorima čitanje postaje navika, a ne samo cilj. Konačno, tu je i društvena dimenzija: deljenje onoga što čitate. Klubovi knjiga, čak i mali, pretvaraju usamljenu praksu u zajedničku naviku. Čitanje sa drugima, ili čak samo razgovor o tome, povećava motivaciju i stvara osećaj kontinuiteta koji učvršćuje naviku.

Važnost čitanja u savremenom svetu

Približavamo pragu koji će, sviđalo se to nama ili ne, 2026. godine postati nemoguće ignorisati. Već neko vreme živimo u stanju stalne zasićenosti – ekrani su svuda, od posla do slobodnog vremena, od veza do upravljanja emocijama. Razlika između onlajn i oflajn je gotovo nestala i sada smo hiperstimulisani u svakom trenutku.

Što tehnologija postaje invazivnija, a veštačka inteligencija sve integrisanija  u naše navike, to je veća potreba za stvarnim, neposredovanim iskustvima. Kao da mozak, nakon određenog digitalnog praga, zahteva suprotno: nešto opipljivo, tiho, neoptimizovano nijednim algoritmom. Povratak čitanju je ono što nam treba, dok mozak reaguje na ovaj impuls. Knjiga ne vibrira, ne šalje obaveštenja niti zahteva bilo šta. Umesto toga, vraća vam mentalni prostor koji su mnogi od nas izgubili

Čitanje je gotovo čin otpora i prirodna barijera protiv stalne buke. Istovremeno, ono što je nekada bilo obično uživanje,  sada postaje neophodnost. To više nije izbor povlačenja sa društvenih mreža, već higijenska navika. Digitalni detoks koji uvodite poput redovne hidratacije ili dovoljno sati sna.

Radi se o povratku kvaliteta pažnje koji smo žrtvovali, a da to nismo ni primetili. 2026. godine čitanje će biti naš način da ponovo budemo prisutni i da povratimo dozu dubine u sve površnijem svetu.

Ako pokušavate više da čitate, koristiće vam i ovo: Kako čitanje knjiga pretvoriti u rutinu?

Naslovna fotografija: Lummi

Autor: Brankica Milošević