Život nije fer, jer nije sport. Ni sport nije uvek fer. Ljudska borba za moć, prestiž, samoostvarenje i dostignuće čini život (i sport) takvim kakav jeste. Pravičnost je ljudski konstrukt i svaki pojedinac je može shvatiti i njome rukovati na svoj način. Želimo pravičnost, ali se stalno borimo sa nepravdom – borimo se sa ljudskom prirodom, koja često nije čovečna.
To su neprijatne istine o konceptu pravde sa kojima morate da se suočite. Izgleda da je pravičnost van našeg domašaja i shvatanja i naši pokušaji da je tumačimo, da prema njoj krojimo zakone i upravljamo ponašanjem, uspeva samo donekle. Možda su u pravu oni koji govore o božjoj pravdi, ili o karmi, koju živimo, iako to ne shvatamo i ne prihvatamo, a možda su i to takođe samo ljudski konstrukti, delovi slagalice i pokušaj da se približimo razumevanju nečega što je mnogo veće od nas. A ljudi ne vole da nešto bude veće od njih – to nam je u prirodi.
View this post on Instagram
Kada nastojimo da usvojimo i praktikujemo pravičnost i poštenje, suočavamo se sa cenom ovakvog ponašanja i stava – bivamo viđeni kao naivni idealisti koje treba iskoristiti ili leva smetala koja uvek imaju neko svoje mišljenje i guraju nos gde im nije mesto i treba ih zaobići, izbegavati, izmanipulisati… Život nam se može pretvoriti u “ispravljanje krivih Drina”, kad se stalno angažujemo oko pravičnosti i to angažovanje nam može iskriviti percepciju. Možemo razviti ubeđenje da smo samo mi u pravu i da nikome nije stalo, i postati ogorčeni u svojoj borbi za poštenje.
Kako onda da shvatimo pravičnost, kako da je praktikujemo i kako da postavimo granice – i sebi i drugima?
Zablude o pravičnosti i poštenju
Boreći se sa pitanjem pravde i poštenja, izazivamo sebe, rastemo i razvijamo se. A lična evolucija se u velikoj meri sastoji od odbacivanja ograničavajućih uverenja, predrasuda i iluzija. Verovanje da sve u životu treba da bude fer, predstavlja zabludu, koja dovodi do razvijanja nerealnih očekivanja i pogrešnih uverenja. Kada očekujemo pravičnost, stalno se razočaravamo i postajemo frustrirani – život nije fer i realnost nije uredna i definisana. To su neprijatne spoznaje, u kojima nemamo za šta da se uhvatimo, koje nam izmiču tlo pod nogama, ali koje dovode do širenja perspektive. Ako je ne proširimo, možemo postati fanatici, a fanatizam je bolesno stanje duha.
Možemo početi da verujemo da sve treba da bude savršeno izbalansirano i da je svako odstupanje od toga lična nepravda, što vas može dovesti do ogorčenja prema drugima za koje verujete da uzimaju od života više nego što zaslužuju i uskraćuju drugima ono što im pripada.
U mladosti ljudi često osećaju da će život biti sjajan i veruju u zabludu pravičnosti, ali ta uverenja se ruše vremnom. Svet nije pravičan, život nije fer – naporan rad neće uvek biti isplativ i prepoznat, niti će vam se dešavati samo dobre stvari, zato što ste dobri, velikodušni i pošteni. Život je složen i stvarnost se uvek postara da shvatite da ne možete uvek pobediti.
Osim toga, pravičnost je subjektivna i razlikuje se od osobe do osobe. Umesto da je očekujete od ljudi oko sebe u svakoj situaciji, bolje je da se usredsredite na sopstene postupke i načine na koje reagujete. Prihvatajući da život nije pravedan, razvijate otpornost i prilagodljivost, što su osnovne veštine za navigaciju kroz životne uspone i padove.
Pročitajte i ovo: Zamke uma koje treba da izbegneš
Pravičnost je inspirativna
Shvatite pravičnost kao moćnu silu koja nas pokreće da dajemo svoj doprinos u građenju pravednijeg društva. Ovo nastojanje je ukorenjeno u evoluciji i igralo je ključnu ulogu u ljudskom opstanku. Od najranijih dana, ljudi su se oslanjali na saradnju, poverenje i poštenje, da bi obezbedili kolektivno blagostanje.
Sa evolucijom ljudske vrste, želja za pravičnošću je postala deo naše genetike, utičući na naše ponašanje, odluke i društvene interakcije. To je osnovni aspekt onog što nas čini ljudima i nosi dalji evolucioni potencijal.
Vera u pravičnost je plemenita – prirodno je želeti bolji svet za sve ljude, ali prečvrsto držanje ovog uvrenja može imati negativan emocionalni i psihološki uticaj.
Dobro je želeti pravdu i poštenje, ali i prihvatiti da život ne funkcioniše tako omogućava vam da imate širu perspektivu i da naučite da radite ono što realno možete – da dajete svoj doprinos svetu i da brinete o sebi, kako biste se bolje nosili sa realnošću i razvili otpornost.
Praktikujte zahvalnost, da biste ublažili zabludu pravičnosti, prihvatite da možda nećete uvek primati onoliko koliko dajete. Cenite ono što imate, čuvajte i unapređujte svoje blagoslove i pronađite radost u prepoznavanju obilja u svom životu.
View this post on Instagram
Zabluda pravičnosti u vezama
U svim bliskim vezama, partnerstvu, prijateljstvu, u kolektivu, očekivanje pravičnosti može imati veliki uticaj. Kada osećate da neko blizak postupa nepravedno prema vama, to može izazvati ogorčenje i zaoštriti odnose. Imajte u vidu da je pravičnost subjektivna i da druga osoba može imati različitu, pa čak u suprotnu percepciju od vaše. Potrebna je otvorena komunikacija da biste shvatili percepciju pravičnosti, odnosno, nepravičnosti, koju neko ima.
Od ključne je važnosti da mirno i iskreno izrazite svoja osećanja i podelite brige sa drugom osobom. Empatija takođe pomaže u rešavanju sukoba – stavljajući se na mesto druge osobe, možete bolje razumeti njenu perspektivu i raditi na pronalaženju rešenja koje ćete oboje prihvatiti kao pravično.
Uključivanje mentalnih i duhovnih tehnika za smanjenje stresa i dublje povezivanje sa sobom, može značajno poboljšati vašu sposobnost da se nosite za životnim nejednakostima.
Pravičnost je složen koncept, koji od vas zahteva da uzmete u obzir mnoge faktore i iskustvo drugih, da izazovete svoje predrasude i uverenja i otvorite se za uravnoteženiji i objektivniji pogled na svet.
Pročitajte i ovo: Kako da zaštitš svoj integritet u svetu potrošnih vrednosti, parcijalne svesti i fragmentarnih ličnosti
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
