Poslednjih decenija, starosna granica prve depresivne epizode sve više se spušta i veilki broj mladih i sve mlađih ljudi, pati od anksioznosti i depresije. Čovek je opremljen mehanizmima za borbu protiv stresa i sposoban da se prilagodi, ali ako se promene ne odvijaju prebrzo, ali mladi su izloženi ogromnom broju sve bržih promena, jer se tako živi u savremenom svetu, ogroman je pritisak, stres i zahtevi na koje sve ranije moraju da odgovaraju i da se prilagođavaju. Školovanje koje više ne počinje sa učenjem prvih slova, jer se očekuje da deca nauče da pišu i čitaju već u vrtiću, izbor zanimanja koji mora da se napravi već posle osnovne škole (neko sa 14 i 15 godina već treba da zna čime će se baviti celog života), forsiranje vanškolskih aktivnosti (sport, dodatni časovi, škole jezika i računara, muzička škola) kako bi se detetu obezbedila što šira perspektiva i što veći izbor i to u vreme kada diploma najmanje određuje čime će se neko zaista baviti – u kombinaciji sa vrednostima baziranim na statusu i materijalnim dobrima, stvara strašan pritisak.
Postati neko, danas ne znači biti zadovoljan sobom, pronaći ravnotežu, biti pošten i odgovoran i imati ljubav i poštovanje porodice i prijatelja, nego biti sposoban da se proguraš na “rijaliti” životnu scenu, da budeš bogat i poznat (makar po skandalima). Dostizanje ciljeva koji se danas nameću mladim ljudima, ne obezbeđuje izgradnju stabilne ličnosti i ispunjenog života. Osetljiva deca, kao i ona koja nemaju materijalnu podršku da bi se uključila u ovu sumanutu trku, brzo počnu da se osećaju kao autsajderi i frustrirani svojim ograničenjima, stvaraju lošu sliku o sebi i osećaju se bespomoćno – ne vide nikakvu perspektivu i nemaju čemu da se nadaju, dok pri tom osećaju da je sve to duboko pogrešno i lažno, a ne znaju šta je ispravno i istinito. Savremeni načini komunikacije i tehnologija takođe održavaju visok nivo napetosti – malo se spava, mnogo vremena se provodi pred kompjuterom, a najmanje sa porodicom.
