Svuda stižete prvi
Nije lepo kasniti, ali vi niste u stanju da stignete na vreme i izbegnete onih petnaest minuta do pola sata praznog hoda, dok ne stignu svi ostali. Možda oni kasne, jer imaju pametnijeg posla i jedva su odvojili vreme za to okupljanje, a vi, jedini frik među njima, očito ne znate šta ćete sa sobom, dokoni ste i besmisleni i onda izlazite i šetate ukrug po bloku, gledajući na sat svakog minuta.
Stalno brinete o izrazu i izgledu svog lica
Žurka je u toku i dovoljno vam je prijatno, da ste gotovo zaboravili na sebe. A onda se sledite. Ko zna na šta ličite? Možda vam se šminka već razmazala? Da li se vi to sve vreme mrštite? Kolika je prava mera osmejka – možda se kezite kao ludak, dok mislite kako se zapravo ljubazno i neodređeno blago osmehujete? Zagledate ljude ispod oka da biste pročitali na njihovim licima da li vam se čude, dok se probijate do kupatila.
Mozak vam ne da da spavate
Posle napornog dana, koji je protekao sasvim regularno, jedva čekate da legnete i da se opustite. Ali to je doživljaj vašeg tela, sa kojim mozak nema neku tesnu saradnju. On ima potrebu da premota regularni tok dana i pronađe momente kada je bilo napeto, neprijatno i nezgodno (a to nije teško) ili da vas trgne baš u trenutku kad ste počeli da tonete u san nekom sumanutom slikom davno prošlog osećanja blama, nepravde i straha od pre sto godina.
