Jedno skorašnje istraživanje sprovedeno je u bolnici na američkom srednjem zapadu, u grupi lekara i medicinskih sestara sa kojima su istraživači boravili na jutarnjim sastancima tokom nekoliko meseci, a vodili su i razgovore sa svakim ponaosob. Nakon analize, utvrđeno je da za atmosferu kolektiva veoma važno da podeli prigovore i brige zbog posla, kao i lične brige, koliko je važno i da se kolektiv okupi u proslavama, razmeni šale i zabavi se.
Ovako se stvaraju bliske veze i osećanje prijateljstva – znate da možete računati na svoje kolege i van radnog vremena, ako je to potrebno, a ponekad je potrebno. Kolege nam možda nisu najbolji prijatelji, ali jesu nešto poput proširene porodice, kad sa njima provedemo godine, deleći zajedničke i lične brige, promene, uspone i padove i kad svako tačno zna kako živi i sa čim se bori svako drugi. Ovaj visok stepen povezanosti stvara atmosferu stabilnosti i podrške, stalne razmene i pripadnosti, koja je veoma važna za malu zajednicu, udruženu na istom zadatku.
Najbolje od svega je što shvatate da niste usamljeni u svojim stavovima i osećanjima, da i drugi na sličan način shvataju i reaguju na iste stvari i da se i u privatnom životu bore sa sličnim izazovima kao i vi. Svako najbolje razume nečiji problem na osnovu sopstvenog iskustva sa istim ili sličnim problemom. Takođe, uočeno je da postoji nepisani kodeks kolektivnog duha – u kolektivima koji dobro funkcionišu poslovne žalbe su usmerene na osobe van kolektiva, na sistem, upravu, poslovnu politiku i sve ono što dolazi „odozgo“ i ne poznaje strukturu kolektiva i njene specifične probleme i potrebe.
Nikada nije dobro ogovarati kolege koji su članovi tima – za njih je potrebno pronaći razumevanje i pružiti im podršku, naročito ako su nešto pogrešili ili prolaze kroz težak lični period, koji ih čini naročito nezgodnim za saradnju.
U svakom kolektivu se zna ko je u čemu vičniji i spremniji od ostalih i ko je uvek sposoban da „uskoči“ tamo gde je potreban, ko će se snaći i u nečemu što mu ne leži i ne voli da radi, ko bolje podnosi pritisak, ko je spremniji da preuzme na sebe dosadne poslove, dok drugi stupaju u akciju.
I kad se zadaci dele prema tim sposobnostima, tako što se svako sam prijavi za ponešto, posao se obavlja najdelotvornije i u najboljoj atmosferi. Takođe, uigran kolektiv se dobro snalazi i u vanrednim situacijama, jer je u stanju da „zbije redove“ podeli odgovornost i nastupa jedinstveno i odlučno. Kada napetost prođe, podeliće osećanja, kukanja i pritužbe, kao i šale i anegdote koje su usput nastale.
Svaki član kolektiva u kome preovlađuje ovakva povezanost i koji godinama blisko sarađuje sa svojim kolegama, svoje poslovno okruženje oseća kao veliku porodicu koja uvek pronađe način da se izbori sa problemima.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Brankica Milošević
izvor slika : www.instagram.com , www.unsplash.com
