Divno je biti zaljubljen, kad su osećanja uzvraćena i kad ste oboje u tome. Ne bi menjala to stanje ni za šta na svetu, jer lebdiš i realnost te ne brine, ne uznemirava, ma ne dotiče te. Vas dvoje ste sami na svetu, obuhvaćeni tim oblakom izolacije, visoko na nebesima zaljubljenosti, pripijeni, spojeni, prožeti jedno drugim i ništa na svetu nije važnije od toga. Ali ne možete večno lebdeti tamo gore, jer ste ostavili neki život u svakodnevici i jer je potrebno da svoju vezu živite u realnosti, kako biste uopšte mogli da spoznate ljubav i da odgovorite njenim izazovima. A ljubav nije samo do osećanja, daleko od toga. Ljubav se sprovodi u praksi, dan po dan, sa namerom, uz zalaganje i napor da sačuvate njenu bujnu sposobnost da spaja nebo i zemlju. Zato zaljubljenost mora da prođe, da ne biste ostali bez kiseonika za disanje i materijala za življenje, da biste ostvarili stvaran odnos i stvarnu ljubav u običnom, svakodnevnom životu. Osim toga, evo još nekih razumnih razloga, zašto je potrebno da se period zaljubljenosti okonča.
Nedostaju ti prijatelji, a i ti njima nedostaješ
Naravno da ti pravi prijatelji nikada neće prebacivati to što si ih zapostavila, znaju oni šta je zaljubljenost i kako u njoj nema mesta ni za koga, osim za ljubavni par. Ali shvatićeš u nekom trenutku da se sa najboljom prijateljicom nisi videla deset dana, iako se redovno čujete, poželećeš žensko društvo bez prisustva partnera, shvatićeš da zapravo nemaš pojma šta se dešava u životu tvojih prijatelja, jer si potpuno bila obuzeta sopstvenim proživljavanjem. Kad počneš tako da se osećaš, znači da naboj zaljubljenosti prolazi i da je vreme da se “apdejtuješ” najpre u odnosu na krug svojih najbližih.
