Kada sam odlučila da predstavim ovog momka, čiji brend nosi naziv Richard Chai Love, u glavi sam imala jednu sliku koja me je vodila i nekoliko razloga zašto to činim. Međutim, osvrtom na kompletan njegov rad, kada je ženska moda u pitanju, shvatila sam da tu ima puno toga što bih preskočila. Zato sam se koncentrisala na onaj deo opusa koji mi se više dopada. Izbegla sam komercijalniji pristup, stereotipe i ponavljanja, a izabrala možda opet neka druga ponavljanja, ali makar samo njegova, i na kraju meni emotivno bliža. Da ne dođe do zabune, nisam ga baš mnogo ”iskasapila”, već samo izbacila ono što mi se čini nepotrebnim i što mi više liči na većinu toga što se može videti na pistama Njujorka. Povremene izlete dosadnih komada, ponovljenih mnogo puta kroz razne modne prezentacije, smatram bespotrebnim rasipanjem. Zbog toga sam izabrala ono najinteresantije, trudila se da izbegnem konfekciju jer mi se upliće i remeti sliku o njemu, iako to ne može u potpunosti da se izbegne jer, na kraju, njegov rad spada u prilično komercijalan.
proleće/leto 2006.
Osvrtom na njegove početke uočavam da je nastupio u mnogo ženstvenijem maniru. Sasvim je moguće da je od trenutnog trenda zavisilo i u kom pravcu će se njegov rad kretati. Jer, u tih nekoliko sezona 2006, 2007, bila je izražena ženstvenost, nežnost dok se poslednjih godina, naravno mimo izuzetaka, razvila i isticala snažnija, oštrija, muška crta u biću žene. Takve promene se, ukoliko želite, mogu posmatrati kroz razna pitanja koja su se postavljala o ulozi žene i njenoj borbi kroz vekove; ulozi žene kao lepe i samo takve, a samim tim i bez više značaja, protiv čega se ona vremenom bunila i postajala jača. Taj bunt se odražava i na odevanje. Zato se i odevanjem šalje poruka što ne bi trebalo zanemariti.
Tako je i njegov rad vremenom postajao oštriji, zapravo, i ne toliko oštar koliko manje ženstven u odnosu na prve tri kolekcije (sa izuzecima). Vremenom je svojoj ženi dao više slobode, ”rasteretio” je možda potrebe društva da uvek bude lepa, nežna, dopadljiva i ”dozvolio” joj da postane slobodnija i opuštenija u izrazu.
Prve kolekcije, dakle, karakteriše lepota žene i jednostavnih krojeva, sa isticanjem oplemenjenih tonova svetloplave. Iako možda ne deluje preterano zanimljivo, uvek je lepo podsetiti se da je nekad, pored raznih eksperimenata i senzacija, ono jednostavno sasvim dovoljno.
Proleće/leto 2007.
U kompletnom dosadašnjem radu kod Richard Chai-a, naizmenično se provlače te nežne i romantične žene, komforne i ležerne u svojoj eleganciji, dominantne i jake, a kreativne i lucidne se lagano nadovezuju na mladalački duh koji se u međuvremenu upliće.
Ono za šta sam se ja zalepila i osetila da ga vredi predstaviti, nije toliko onaj prvi deo njegovog opusa, koliko je specifičan senzibilitet koji sam uočila u nekim narednim kolekcijama.
Tonovi sive, bela i iznenadno pojavljivanje jarkih boja, upečatljivo karakteriše kolekciju za proleće/leto 2008. Kroz ovako celovit model u vidu duge haljine sa jaknama, sakoima i mantilima preko, javlja se, netipično neka oštrina, nezavisnost i strogoća u nastupu. Iako sam svesna iluzije koja se kreira, volim da je prihvatim jer mi to govori da onaj ko stoji iza toga ima neki promišljenijii i interesantniji način razmišljanja i uspeva da podstakne na isti. Pa mi se tako i devojka sa plavom dugom kosom, plavim očima, takve lepote obavijena u toj celini belo-sivog, javlja kao neko otelotvorenje i potpuno ima neki uzvišeniji smisao. Možda je samo meni interesantna upravo ta takva vizija, ali verujem da, kad bi se ovakava spustila na ulicu, reakcije ne bi bile ništa manje.
Tako se i za proleće/leto 2009. lepota haljine javlja u vidu meke, baršunaste slike a karo materijali, tanani i penasti dopunjuju njenu suptilnost, i tako doživljeni, iz nekog neobjašnjivog razloga, imaju neku slatku draž.
Za kolekciju jesen/zima 2010/11, njegova vizija devojke možda nije nimalo seksi, nimalo privlačna po parametrima po kojima bi jedna atraktivna žena trebalo da izgleda. Ali, ako to nije njena potreba, ona to i ne treba da bude. Lepota je relativna, stvar onoga ko je nosi. Ova devojka je mistična. Ona ima svoj svet, svoju energiju, svoju umetnost prenosi i na svoj izgled suptilnošću boja, dezena, materijala koji se prepliću. U nekim trenucima melanholična i otuđena, u drugim vesela i razdragana, svoju prirodu pretapa kroz odeću laganim promišljanjem; odeća je njen nastavak. Svoja, ponekad usamljena ali i duhovita. Potpuno autentična i kad je vidiš na ulici, samo jedna. Na mene prenosi poletnost i ushićenje svojom dosetkom, čini mi trenutak lepšim jer vidim određeni duh koji nije svakidašnji. Ona je slobodna da ponese kombinaciju iako ona ne izgleda smisleno u kompletnom utisku, ali sasvim smisleno kad se obrati pažnja na detalje i na tananost koju unosi. Time daje kvalitetnu igru u kombinovanju i stvaranju stila.
Izneto mekano i toplo, kroz spoj nežnog i dečačkog, ovo nije tipična igra bacanja slojeva, aktuelni trend nošen od strane nekih, modnih ikona. To je sasvim lični trip Richard Chaia koji kreira sliku devojke koja sebi dozvoljava da nabacuje i kombinuje komade odeće na način za koji se može pomisliti – zar ovo uopšte može da ide zajedno? E pa u ovom slučaju može. Čini čudan sklop, emituje neobičnu energiju, ali stoji i deluje.
Kada je nakon ove došla na red kolekcija proleće/leto 2011. pri prvom gledanju delovala mi je kao da je želeo da isforsira određeni stil. Iako volim linearnost, čiste površine, minimalizam i igru u njemu, ovde nisam imala emotivno jaku reakciju na sveukupan ishod. Tu definitivno ima nečeg što meni iz prve nije bilo blisko. Delovalo mi je kao pokušaj da ostane autentičan, da pokaže tu slobodu u novom izrazu odevanja, sečenjem pantalona sa providnim nogavicama ili dajući ih kao rešenje ispod haljine ili šorca i generalno forsiranjem providnog kroz gotovo svaki model. A meni svako forsiranje najčešće unosi neku sumnju.
Bio je vođen, čini se, idejom da pretoči filozofiju iz prethodne sezone o slojevima i mogućnostima. A koliko god ona zimska deluje sumanuto u određenim trenucima, meni je iz nekog razloga simpatičnija, svakako toplija. Valjda jer mi ova linearnost u slojevima nije uvek prirodna. Postoje igranja sa sličnim materijalima i formama tako minimalističkim kod nekih drugih dizajnera gde mi je taj smisao bio neverovatno jak i upečatljiv. Ne znam zašto ovaj put kod mene ta formula nije do kraja upalila. Kada ovo govorim više mislim na celokupan utisak izazvan naravno pojedinačnim, gore navedenim modelima, iako s druge strane opet pojedinačno ima trenutaka koji me emotivno ispunjavaju. Možda je, osim te promišljenosti (bilo bi možda previše da kažem nategnutosti, ali u tom pravcu mi misao ide) i taj hladan ton koji sveukupno osećam, uticao na moje ovakvo neodređeno mišljenje, iako je sve prožeto predivnim elementima u spajanju; ”crtež” je i ovde zastupljen u znatnoj meri. Zato, taj sudar u toplom i hladnom je ono što ovu kolekciju čini zanimljivom.
Inače, na toj reviji su izostali ulepšavajući detalji, šljokice, vezovi, printovi koji čine kolekciju, jer kako je rekao, hteo je očišćenu i ogoljenu estetiku ne bi li pažnja gledaoca bila usmerena samo na te čistine. Nije želeo da mu ostali osvežavajući elementi remete percepciju. Takav pristup ima svoje prednosti jer kada niste sputani bljeskom šljokica, vaše oko može da se fokusira samo na formu. A forma je bila ono ključno u ovoj sezoni kod Chai-a.
U poslednjoj kolekciji za jesen/zimu 2011/12. nedavno prezentovanoj na Njujorškoj nedelji mode, siva je toliko dominirala da je preuzela i krajnji utisak. Sve kompletno mi je delovalo kao da je žena pod nekim teretom dugih haljina i suknji sa duplim kaputima preko, iako mi se pojedinačno estetski neki modeli dopadaju. Jedan ili dva su iskočili određenom lucidnošću dok su neki pokušali da to budu.
Konačno, kroz odeću koju kreira za žene, Richard Chai često reflektuje neki muški ”vibe”. To se u radu mnogih modnih dizajnera transponovalo kroz razne ideje, od umetničkih do najkomercijalnijiih a on stoji tu negde na sredini, sa naglaskom da to što stvara, iako često dragoceno, ipak jeste samo odeća. Ono što bih volela da se nastavi je da ta odeća i dalje nosi neku posebnost ne bi li bila smislenija.
Marija Mak je neurotična i analitična “belle de nuit”. Uzdahne uz dobar prêt-à-porter, mrak u klubu, film u kinoteci ili svojoj sobi.
