Višedecenijska rodna nejednakost na Olimpijskim igrama je konačno pobeđena – ove godine, od ukupnog broja sportista, 50% žena se takmiči u Parizu! Olimpijske igre su tako postale najveći rodno ravnopravan sportski događaj na svetu.
Više od jednog veka nakon što su se žene prvi put takmičile na Olimpijskim igrama, broj sportistkinja bio je skoro jednak broju muškaraca u Tokiju 2020. Težnja ka rodnoj ravnopravnosti – na terenu i van njega – dobila je više zamaha poslednjih godina, delimično zahvaljujući progresivnim inicijativama Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).
Broj žena koje se takmiče na Olimpijskim igrama značajno je porastao – sa 34% od ukupnog broja sportista u Atlanti 1996. na novi rekord od 48% u Tokiju 2020, sve do pune rodne ravnopravnosti na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.
Pored toga što su bile rodno najizbalansiranije Letnje igre u istoriji, u Tokiju je promenjeno pravilo koje je omogućilo jednom sportisti i jednoj sportistkinji da zajedno nose svoju zastavu tokom ceremonije otvaranja. 91% timova je imalo ženu za zastavonošu – značajno povećavajući vidljivost sportistkinja tokom ovog spektakularnog događaja.
U Pekingu 2022. bile su rodno najizbalansiranije Zimske olimpijske igre do sada, sa 45% sportistkinja. U oktobru 2018. Olimpijske igre mladih u Buenos Ajresu bile su prvi olimpijski događaj koji je bio u potpunosti rodno uravnotežen.
View this post on Instagram
Dug put do jednakosti
Dug je put bio od Olimpijskih igara u Parizu 1900. godine, kad su se prve sportistkinje takmičile u pet disciplina: tenis, jedrenje, kriket, konjički sport i golf. Učestvovale su samo 22 žene, što je činilo oskudnih 2,2% od ukupno 997 takmičara.
Tokom proteklih 25 godina, MOK je ohrabrivao i radio sa nacionalnim olimpijskim komitetima i međunarodnim federacijama (IF) na povećanju učešća žena na Olimpijskim igrama. Ključne promene su uključivale otvaranje kvalifikacija u različitim uključenim sportovima i povećanje broja takmičenja za sportistkinje.
Takođe su preduzeti važni koraci da se uravnoteži raspored takmičenja. Počevši od Pjongčanga 2018, pa do Tokija 2020, Pekinga 2022. i dalje, uloženi su napori da se izbalansira broj takmičenja za medalju po danu i ukupan broj sati takmičenja u ženskom i muškom sportu.
MOK nastavlja da iskazuje svoju posvećenost promovisanju rodne ravnopravnosti u okviru svog rukovodstva i daje primer drugim sportskim telima, povećavajući broj žena na pozicijama koje donose odluke. U 2023. godini broj žena članica MOK-a porastao je na 41%, 100% više nego 2013. godine, što je takođe dodalo veću raznolikost u pogledu starosti i regionalne zastupljenosti. Zastupljenost žena u komisijama MOK-a 2023. porasla je na 50%, što je istorijski maksimum.
View this post on Instagram
Žene u sportu
Uprkos tome što se medijska pokrivenost sportistkinja skoro utrostručila u poslednje tri godine, žene i dalje dobijaju daleko manje izveštavanja (samo 16% ukupnog izveštavanja o sportu) od njihovih muških kolega. Povećanje vidljivosti sportistkinja je od suštinskog značaja za pružanje više uzora koji ih mogu inspirisati da nastave da igraju.
Istraživanje koje je sproveo Parity Now pokazalo je da 88% ljubitelja sporta smatra profesionalne sportistkinje uticajnim uzorima za mlade žene. Žene preuzimaju više liderskih uloga u svetu sporta, vodeći bolje politike i povećavajući investicije. Ovo vođstvo je dovelo do rekordne posećenosti i izveštavanja o ženskim sportskim događajima i povećane pažnje na zahteve žena – od sužavanja jaza u platama do rešavanja različitih oblika nasilja i zlostavljanja.
Uprkos ovim koracima, barijere i rodna pristrasnost i dalje postoje. Prema istraživanju Globalne alijanse sportskog integriteta iz 2023. godine, samo 26,9% izvršnih pozicija u međunarodnim sportskim federacijama zauzimaju žene. Ista studija je objavila da su od 31 anketirane međunarodne sportske federacije samo tri imale žene na čelu.
Tu je i pitanje jednake zarade. Tenis je bio prvi sport koji je garantovao jednak nagradni fond za velike turnire. US Open je ovo započeo 1973. godine, zahvaljujući osnivanju Ženske teniske asocijacije. Od tada, sva četiri glavna teniska turnira (US Open, Australijan open, Otvoreno prvenstvo Francuske i Vimbldon) su usvojila jednake nagrade. Profesionalno udruženje za skvoš, Svetska liga za surfovanje i nekoliko drugih profesionalnih sportova takođe su izjednačili novčane nagrade za muškarce i žene.
U svetu fudbala, Norveška je postala prva zemlja u 2017. koja je fudbalerima i fudbalerkama ponudila jednaku platu kad predstavljaju državu u međunarodnim utakmicama, što je korak postavljanja standarda koji su od tada usvojili drugi fudbalski savezi širom sveta.
Pročitajte i ovo: Aktivistkinja Jelena Riznić: “Nejednakost o kojoj feministkinje govore nije stilska figura kojom želimo da uzburkamo javnost kojoj je inače dosadno”
Naslovna fotografija: instagram.com/paris2024
Božica Luković
