Romantična komedija danas predstavlja najpopularniji i sigurno najisplativiji filmski žanr u Holivudu. Iako je kritika prilično oštra prema ovim boy meets girl pričama sa srećnim krajem, publika se još uvek nije umorila od njih. Razlog se možda krije u stihovima iz stare pesme korišćene u jednoj od najpoznatijih romantičnih komedija Venčanje mog najboljeg druga – what the world needs now is love sweet love, it’s the only thing that there’s just too little of. Koliko god romantične komedije postaju otrcane i čak neduhovite, one ipak nude publici utočište i beg u idealni svet gde je ljubav između parova moguća i trajna.
Zanimljivo je osvrnuti se unazad i pogledati kako smo uopšte došli do fenomena zvanog romantična komedija.
Preteča današnje romantične komedije bila je screwball komedija. Screwball komedija pojavila se u Holivudu ’30-ih godina 20-og veka, posle perioda Velike depresije (1929- 1933). Kritikovala je isprazan materijalistički način života bogataša i promovisala staru dobru izreku the best things in life are free. Jedna od tih najboljih besplatnih stvari bila je naravno ljubav.
Screwball komedija je tvorac magične ljubavne formule koja se do danas pokazala veoma uspešnom (doduše, originalni tvorac te ideje bio je Šekspir): mladić i devojka različitog socijalnog statusa, pogleda na svet ili karaktera između kojih postoji seksualna privlačnost, posle serije svađa i razmirica shvate da su rođeni jedno za drugo i tako nama zgreju srce. Ono što je specifično i očaravajuće kod screwball komedije je u tome što romansa između protagonista nije naglašena kao u današnjim komedijama i preozbiljno predstavljena. U screwball-u je naglašen upravo humor, koji proističe iz ekscentričnog ponašanja pomalo luckastih likova. Screwball komedija je mešavina slapstick-a, verbalne komedije i farse.
Kvalitet screwball komedija leži u činjenici da su bile režirane od strane sada kultnih američkih režisera zlatnog doba Holivuda. Neki od njih su Frenk Kapra (Frank Capra), Ernst Ljubič (Ernst Lubitsch), Hauard Hoks (Howard Hawks) i Bili Vajlder (Billy Wilder). Ovi reditelji su u svojim filmovima zagovarali i imidž jake, nezavisne žene britkog jezika i bez ikakvog zazora od društvenih normi. Screwball komedija je takodje i usamljeni primer u filmskoj istoriji u kome je žena predstavljena kao potpuno jednaka muškarcu. Kraljice screwball komedija bile su glumice koje su u stvarnom životu zaista bile inspirativne, jake i nezavisne: Ketrin Hepbern (Katharine Hepburn), Barbara Stenvik (Barbara Stanwyck) i Kerol Lombard (Carole Lombard). Sa druge strane, kralj screwball komedija bio je neodoljivi Keri Grant (Cary Grant).
Po priznanju mnogih reditelja i glumaca screwball komediju je zaista teško snimiti, zbog toga što je njen tempo veoma brz i zahtevan, a u sve to treba uklopiti i glavnu priču o kritici društva i slatkoj ljubavi.
Zato su screwball komedije u filmskom svetu shvatane veoma ozbiljno i gotovo uvek su bile ravnopravan kandidat za Oskara sa teškim dramama, dok danas romantične komedije ne ulaze ni u izbor za tu prestižnu nagradu. Najpoznatije i najvoljenije screwball komedije su Silom dadilja, Dogodilo se jedne noći, Moja devojka Petko, Filadelfijska priča i Moj čovek Godfri.
Pedesetih godina 20. veka Holivud zamenjuje screwball manje komplikovanim bedroom komedijama. Za razliku od screwball komedija, bedroom komedije nisu težile tome da daju bitniji komentar na tadašnje društvo, već su se, kako im i sam naziv kaže, ograničile na “probleme iz spavaće sobe” (bedroom problems).
Jaku žensku figuru koja je postojala u screwball komediji, zamenjuje virgin like lik Doris Dej (Doris Day) i Sandre Di (Sandra Dee). U ovom tipu komedije žena je predstavljana kao ekonomski nezavisna i potpuno ostvarena na poslovnom planu. Ipak, na emotivnom planu život nikako da joj pruži ruku, sve dok se ne pojavi šarmantni zavodni, koga u početku ne podnosi, ali na kraju shvata da je baš on njen princ. Sa druge strane, on shvata čar devojaka za udaju. Bedroom komedije su zapravo i dale pečat današnjim romantičnim komedijama, jer zaplet skoro svake odgovara prethodnom opisu. Ako se bedroom komedije shvate kao ozbiljan komentar na muško- ženski odnos priznaćemo da smo u velikom problemu i da zapravo one i ne govore ništa preterano pohvalno za žene. Međutim, ako se shvate samo kao bezazlena zabava, onda ove komedije zaista obećavaju dobru razonodu. Nazvane i sofisticirane komedije, imale su su mnogo sporiji tempo od screwball komedija, a zasnivale su se na verbalnom humoru.
Neke od najpoznatijih bedroom komedija su Šaputanje na jastuku, Kada dodje septembar i Kad muškarac nazove. Bedroom komedije takodje su imale svoju kraljicu i kralja. Bili su to naprosto savršeni Doris Dej i Rok Hadson (Rock Hudson). Snimane su tokom pedesetih i šezdesetih godina. Zatim je, kad su komedije u pitanju, došlo do stagniranja i zaista ništa novo (izuzev filmova Vudi Alena (Woody Allen) koji su ipak posebna tema) na temu muško- ženskih odnosa nije snimljeno sve do Kada je Hari sreo Sali (1989). U pitanju je sada već kultna komedija reditelja Roba Rajnera (Rob Reiner) i scenaristkinje Nore Efron (Nora Ephron) sa Meg Rajan (Meg Ryan) i Bili Kristalom (Billy Crystal) u glavnim ulogama. Film Kada je Hari sreo Sali ponudio je nov, originalan potpuno realističan i neglamurozan prikaz muško- ženskog odnosa. Publici je bilo veoma lako da se identifikuje sa protagonistima jer su bili mnogo bliži stvarnom životu nego idealni Doris i Rok. Humor je u ovoj komediji takođe verbalan, bliži onome u bedroom komedijama, ali je gotovo nenametljiv, što je prilično opuštajuće.
Iako je ovaj film zaista odličan, on i nije učinio veliku uslugu romantičnim komedijama koje su usledile. Posle filma Kada je Hari sreo Sali, reditelji počinju masovno da snimaju romantične komedije u kojima je često kopiran zaplet screwball ili bedroom komedije, ali je na sve to pridodata ozbiljnost koju je nosio Kada je Hari sreo Sali. Rezultat su škakljive, pojednostavljene romanse u kojoj je humor u drugom planu. Devedesetih godina bilo je nekoliko dobrih romantičnih komedija. Najuspešnije od njih režirala je rediteljka Nora Efron koja je i sama fan klasičnih komedija. Bili su to Besani u Sijetlu i Dobili ste poštu u kojima je dobro izbalansiran humor i ljubavna priča, a tandem iz ovih filmova Meg Rajan i Tom Henks (Tom Hanks) imali su dovoljno harizme da uverljivo iznesu likove koji po svemu podsećaju na realističnije verzije likova Doris Dej i Rok Hadsona iz bedroom komedija. U poređenju sa ovim komedijama, veoma popularne romantične komedije sa Džulijom Roberts (Julia Roberts) i Sandrom Bulok (Sandra Bullock), deluju površno i velikim delom duguju uspeh zbog velike harizme ovih glumica.
Posle devedesetih godina, romantična komedija ima sve manje i manje uspeha. Iako se snima po proverenom receptu, njihova gledljivost zavisi od umeća i inspiracije reditelja, kao i dopadljivosti glavnih glumaca. Možda je najveći problem u ovom žanru nedostatak pravog humora u njima, kao i posvećenosti scenarista. U današnjim romantičnim komedijama pisci pokušavaju da proture prizemniji humor i sex jokes koje jednostavno ne pristaju tom žanru, već muškim komedijama kao što je sjajni Mamurluk u Vegasu. Možda su se vremena i humor zapravo promenili i možda je došlo vreme drugačije komedije.
Zato ako ste fan romantičnih komedija, a primećujete da skoro sve romantične komedije snimljene u poslednjih nekoliko godina ne zadovoljavaju kriterijume ni romantičnog, ni komičnog, pogledajte prvobitne romantične komedije. Nasmejaće vas i oduševiti njihov humor, stil i posvećenost. Sem toga, umesto današnjih neupečatljivih glumica (sa izuzetkom Emili Blant (Emily Blunt) i Ejmi Adams (Amy Adams)) divno je gledati i učiti od screwball dama Ketrin Hepbern i Kerol Lombard, ali i podsetiti se na šarm Keri Granta.
Nevena Ilic – pravnik i self-described nerd. Pesnik u pokušaju, ljubitelj vintage stvarčica, kiše, Londona i filmova iz zlatnog doba Holivuda koji su zaslužni za njen neizlečivi idealizam. Zlatno pravilo: ”Keep the circus going inside you, keep it going, don’t take anything too seriously, it’ll all work out in the end”.
