Uprkos svim manjkavostima i globalnoj civilizacijskoj neizvesnosti, ljudsko durštvo je došlo dotle da je lični rast važniji nego ikada ranije. Samoposmatranje je osnovni alat tog rasta, koji svi moramo naučiti da svakodnevno koristimo.

Naši umovi su stalno preplavljeni mislima koje nas zaokupljaju i skreću nam pažnju sa onoga o čemu bi zaista trebalo da razmišljamo, duboko i objektivno. Samoposmatranje je neophodno da bismo istražili i razumeli sami sebe, a većina ljudi se time uopšte ne bavi.

Zašto je samoposmatranje važno

Samoposmatranje (samorefleksija, introspekcija) pružaju nam uvide u sopstvene motive i razloge, u ono što nas pokreće ili sprečava da nešto radimo. A to se vremenom menja – danas niste osoba koja ste bili pre deset godina, a za deset godina bićete drugačiji nego što ste sada.

Takođe, samoposmatranjem stičemo bolje razumevanje sebe i povećavamo sposobnost samosaosećanja i ljubavi prema sebi. Moramo sebe dobro i temeljno poznavati, da bismo znali svoje vrednosti, imali svoj stav i na svim nivoima bili ono što jesmo.

Samoposmatranje je alat koji pomaže da uobličimo i integrišemo delove sebe, kako bismo nastavili ličnu evoluciju. I to nije posao koji ćemo u nekom periodu obavljati, a zatim ga završiti – introspekcija treba da bude navika, nešto što nikada ne prestajemo da radimo, integralni deo rasta i razvoja.

Rast i lična evolucija

Kada poznajemo sebe, možemo proceniti svoje snage i slabosti i raditi na tome da se osnažimo, steknemo više otpornosti, naučimo da pazimo i štitimo svoja slaba mesta, tako što nećemo donositi odluke i stupati u akcije sa tih mesta, kako ne bismo naškodili sebi i drugima.

Samoposmatranje podstiče učenje, tako što nas omogućava da preispitujemo i procenjujemo da li nam nešto služi ili ne, gde se spotičemo, šta treba da prevaziđemo i koliko smo odmakli putem ka svom autentičnom ja.

Zaokreti koje pravimo u životu, odluke koje menjaju pravac, vrednosti koje usvajamo, istine koje otkrivamo odbacujući predrasude i stičući više znanja, omogućavaju najveće skokove u ličnom razvoju. Ali njih ne možemo napraviti ako ne vodimo sa sobom ozbiljne, duboke i krajnje poštene razgovore. Poštenje prema sebi, odluka da ne lažemo sebe, približavaju nas istini i objektivnosti koliko je to ljudski moguće. Introspekcijom proširujemo i produbljujemo svoju svest, jer moramo biti svesni i budni, da bismo napravili velike promene, odbacili ono što nam više ne služi i posegnuli ka onome što nam treba i što želimo od života.

Kako da počnete i shvatite introspekciju

Vođenje dnevnika, široko preporučena praksa svakome ko pokušava da stekne uvide i preduzme određene promene u životu, odlična je praksa samoposmatranja. Pišući o nečemu što se dogodilo ili vam je skrenulo pažnju tokom dana, stičete naviku da preispitujete svoja osećanja i istražujete svoje motive i uzroke raznih stanja i ponašanja.

Treba razumeti da samoposmatranje nije samokritika i osuđivanje sebe – negativan samogovor može biti nezdrav. Objektivnost kojoj težite u samoposmatranju ne treba da bude hladna i osuđujuća, već kao da sa empatijom i razumevanjem posmatrate svog najboljeg prijatelja, pokušavajući da ga u potpunosti razumete. Razumevanje, opet, nije traženje opravdanja za neprihvatljive postupke, već razumevanje kako je do njih došlo i traženje načina da se ne ponove.

Pročitajte i ovo: Ovo su praktični načini da ubrzate lični rast i razvoj

Kako da samoposmatranje uvdete u naviku

Postavite nameru

Duhovne prakse nas uglavnom upućuju na to da najpre odlučimo, da postavimo nameru u svom umu, da bismo prema njoj oblikovali svoje delovanje. Dakle, rešite da uvedete samoposmatranje u svakodnevnu naviku i razmislite o vođenju dnevnika ili vremenu za kontemplaciju.

Koristite pozitivne pojmove

Kada ste vođeni namerom seli da zapišete neke rečenice u dnevnik, ili se ispružili da se u tišini pozabavite razmišljanjem o nečemu što želite da shvatite, pokušajte da se služite pozitivnim rečima, da biste izbegli klizav teren samokritike i samoosuđivanja. Možete započeti sa vežbom zahvalnosti – prisetite se pojedinih stvari, malih i velikih, zbog kojih ste zahvalni, kako biste ušli u pozitivno raspoloženje.

Na primer, umesto da sebi govorite „treba“ recite „mogu“, umesto „bila sam užasna“ neka bude „sledeći put ću biti bolja“. Umesto „ovo se ne može popraviti“ pomislite „ako neko ima moć da to popravi, to sam ja“, umesto „ne mogu ovo ponovo“ neka bude „umesto toga mogu da“…

Pozitivan samogovor vam može pomoći da napravite vidljive promene.

Samoposmatranje kroz postavljanje pitanja

Često se odgovori pojavljuju tek kad postavite sebi prava pitanja. Počnite sa razmatranjem ovih pitanja:

Da li sam zadovoljna svojim ponašanjem i zbog čega (i ako jeste i ako niste zadovoljni)? Šta mogu bolje da uradim sledeći put?

Šta je pod mojom kontrolom? Da li je ovo u skladu sa onim što cenim?

Šta mi je važno? Šta želim da dobijem od života?

Šta me opisuje u tri reči? Ko želim da budem? Zašto sam uplašena (ljuta, srećna, tužna, zbunjena…)? Zašto želim da promenim ovo?

Zašto mi se ta osoba ili situacija sviđa ili mi se ne sviđa?

Zapišite svoje odgovore – sve što vam pada na pamet. Dajte sebi vremena da to uradite i zaista razmislite o svakom pitanju koje sebi postavljate. Budite iskreni prema sebi – to može biti teško, ali istina je aposlutno neophodna za lični rast.

Uzmite vreme za procesuiranje

Samoposmatranje donosi uvide, a oni su obično poražavajuće jednostavni – kad dobijete taj osećaj, taj odgovor, koji vas pogodi u srce svojom preciznom i bolnom jednostavnišću, dobili ste uvid. A to nije nešto što će odmah zauzeti mesto u vašem biću, potrebno je vreme da procesuirate i integrišete svoje uvide. Jer, odgovori koje pronađete mogu uzdrmati vaša uverenja, vrednosti i osećaj sebe, toliko da osećate koliko je to nestabilna konstrukcija kojoj je potrebna – rekonstrukcija. Neke delove ćete zameniti, neke ojačati većom fleksibilnošću, a neke čvršćim granicama, a iz ovog posla pojaviće se vaše svesno samopoštovanje, prihvatanje sebe i samilosna i srdačna ljubav prema sebi, koja će vam uvek služiti, ali će joj, takođe, uvek trebati osnaženje i ohrabrenje.

Samoposmatranje je način na koji uspostavljate najdublje veze sa svojim bićem, svojim osećanjima, svojom unutrašnjom istinom, a te veze povezuju vaš um sa vašim srcem i dušom. I to su neugasiva svetla na vašem putu ličnog rasta i ispunjenog i smislenog života.

Pročitajte i ovo: Kako da uspostavite i praktikujete razvojni mindset

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments