Svetska izložba – Expo 2020 Dubai, održava se od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022. godine, a na njoj učestvuje preko 190 zemalja iz celog sveta, među kojima i naša zemlja. Srbija će se na Svetskoj izložbi predstaviti pod modernim brendom nacionalne platforme Srbija stvara, a tema nastupa glasi – Srbija stvara ideje: Inspirisani prošlošću, oblikujemo budućnost. O bogatstvu našeg nastupa u Dubaiju govori i podatak da će u toku ovog perioda biti organizovano oko 150 različitih događaja.
U program Dubai EXPO-a uključene su i naše dve najveće institucije kulture: Narodno pozorište i Narodni muzej, kao i naši kreativni stvaraoci koji su već prepoznati na globalnoj umetničkoj sceni poput Stefana Milenkovića, Gorana Bregovića, Lene Kovačević, Sanje Kerkez, Jelene Gavrilović, Slobodana Trkulje, Nenada Vasilića, bendova Naked i EYOT, Aleksandre Dende, Petra Marića, ansambl Kolo i mnogih drugih. Tim povodom, ali i o njenoj bogatoj karijeri, razgovarali smo sa Sanjom Kerkez, prvakinjom Opere Narodnog pozorišta u Beogradu…
U okviru Svetske izložbe u Dubaiju, Srbija će predstaviti svoje nekadašnje i aktuelne kreativce i inovatore. Šta publika može da očekuje od vašeg nastupa koji će biti održan u okviru umetničkog dela programa?
Pre svega želela bih da izrazim svoje divljenje za organizaciju ovakvog šetomesečnog događaja gde će, pored brojnih zemalja, biti predstavljena i naša zemlja kroz privredne prezentacije, kulturne sadržaje i istorijsko nasleđe. Moj koncert je koncipiran kao veče srpske solo pesme. Publika će moći da čuje zvuke etno melosa obrađene kroz formu klasične muzike. Na programu će biti dela Svetislava Božića, Josifa Marinkovića, Koste Babića i drugih. Takođe, interesantno je što se solo pesma izvodi uz klavir, a ja ću nastupiti uz harmoniku i vrsnog klasičnog harmonikaša Luku Lopičića.
Nosite zvanje prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Šta to, zapravo, znači?
Biti prvak opere znači da pevate sve glavne uloge iz svog faha. Postati prvak opere traži vreme i kontinuiran kvalitet izvođenja. Obično je to bio period od 10 godina. Kao i druge stvari, i to se promenilo, pa se danas do te titule dolazi i na druge načine. Ali, verujte, sve prepreke dolaska do zvanja prvak opere su savladive, ali ako nemate harizmu, vokalnu spremnost, pouzdanost – ta titula ne znači ništa, u stvari, samo šteti. Scena pokazuje sve.
U Narodnom pozorištu u Beogradu igrali ste u velikom broju predstava – Rigoleto, Travijata, Seviljski berberin, Karmen, Ana Bolen, Don Đovani… Da li postoji jedna koja vam je posebno draga i zašto?
Iskreno volim sve svoje uloge. Svaka poseduje svoju snagu, izazov, čaroliju, i svaka me usrećuje. Poslednjih 10 godina prešla sam u dramski fah, pa sad tumačim Abigaille, Toscu, Manon Lescaut, Aidu, Odabellu, Normu i druge uloge tog kova. Za mene kao umetnika bio je ogroman izazov da počnem da pevam takve uloge, ali – da bi se razvijali i vokalno i umetnički – morate ići tim putem, a postoje i brojni primeri pevača koji su svoju karijeru vodili na taj način.
Pevali ste i u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Rumuniji, Japanu, Kini… Kog se nastupa najradije setite?
Kad treba da pevate bilo gde, u bilo kom teatru, uzbuđenje je uvek prisutno. Svuda podjednako dajete najbolje od sebe. Ono što razlikuje gostovanje od gostovanja ogleda se u specifičnostima zemlje u koju idete. U mom slučaju, to su zemlje istoka – Kina i Japan. Tamo vladaju drugačija kultura i običaji u odnosu na ostatak sveta.
Kako izgledaju vaše pripreme pred nastup?
Kad počnem da spremam ulogu, idealno je da imam šest meseci ispred sebe, ali to nije uvek slučaj. Prvo počinjem sa svakodnevnim muzičkim pripremama. Nakon toga dolaze probe sa dirigentom i kolegama, a zatim režija i, na kraju, scena. Tako spremam uloge. A kad se spremam za koncerte, onda su to uglavnom muzičke probe sa pijanistom. U slučaju mog koncerta u Dubaiju – imam probe sa harmonikašem.
Prema vašem mišljenju, kako izgleda operska scena u Srbiji danas? Šta je to što bi trebalo unaprediti i na koji način?
Moram priznati da nisam oduševljena. Mnogo toga se promenilo u odnosu na to kad sam ja krenula da gradim karijeru, pre svega u međuljudskim odnosima. A i kvalitet je opao. U pozorištu ne sme postojati urušena hijerarhija, jer tad nastaje haos, a kvalitet je taj koji trpi. Mora se znati ko je ko jer svako od nas nema istu umetničku težinu. Da bi došlo do pozitivnih pomaka, pre svega, trebalo bi sve postaviti na svoje mesto u umetničkim ansamblima, ali i uložiti mnogo više rada na kvalitetu.
Predajete i u Operskom studiju Narodnog pozorišta gde držite časove mladim polaznicima. Recite nam nešto više o tome.
Jedan od razloga što sam u operskom studiju je da, kroz svoje iskustvo, mladim pevačima pomognem vokalno. Imamo veoma talentovane mlade pevače, koji su željni rada i stvaranja iskustva, ali prostora za to nema mnogo, jer je produkcija mala, a mnogo je zaposlenih u ansamblu. Narodnom pozorištu neophodan je podmladak. Ali, sve to mora da se dešava organizovano jer ne možete mladog pevača gurnuti u teške uloge koje traže iskustvo. Sve mora ići postepeno – kako bi njihove umetničke karijere dugo trajale.
Kako je pandemija korona virusa uticala na vaš rad? Šta vam je donela, a šta odnela?
Korona je veoma uticala na operski svet, budući da spadamo u rizičnu profesiju. Svi operski umetnici su propatili, ali primećujem da se sad sve polako vraća u uobičajene tokove. Meni lično mnogo nedostaju predstave jer smo sve vreme radili koncerte. Ali bolje i to nego da se ništa ne radi. Svom reperoaru sam dodala opere Madame Butterfly i Turandot.
Čime se bavite u slobodno vreme?
Slobodno vreme je rezervisano za porodicu i prijatelje.
Budući planovi?
Ne znam koliko se u današnje vreme, dok još traje pandemija, možete nešto planirati. Imam repertoar u Narodnom pozorištu. Takođe, imam i ugovor za sledeće leto u Španiji, pa ćemo videti kako će se stvari odvijati. A, dotad, gajim pozitivan stav prema sebi i životu i trudim se da se menjam nabolje.
Naslovna fotografija: Nebojša Babić
Dušan Veselinović
