Ako ste od onih ljudi koji su večito nezadovoljni, neispunjeni i puni problema, velikih ili malih, te zanovetaju nad životom, ne videći izlaz i u svemu pronalazeći razloge za brigu – vreme je da se promenite! Možda će zvučati kao kliše, ali velika je razlika da li čašu posmatrate kao napola praznu ili napola punu. A to zavisi isključivo od vašeg izbora. Brige, žalbe i kukanje ne samo što dosađuju vašoj okolini i ubijaju pozitivnu energiju, već i smanjuju vašu sopstvenu produktivnost i pridonose tome da zračite lošom energijom, koja naknadno privlači i loše događaje. Naime, u životu nije sve u samom njegovom toku i neuspesima ili uspesima koje donosi, već je najveći trik u načinu na koji sve to doživljavamo i našoj percepciji stvarnosti. Zapamtite: život ne možemo da biramo, ali možemo način na koji ćemo se nositi sa njim!
Ono što nas sve najviše deprimira jeste osećaj nezahvalnosti za ono što imamo. Koliko god lepote i sreće u rukama imamo, nama je malo, i umesto da budemo srećni zbog svega toga, mi očajavamo i žudimo za onim što nemamo. Uvek hoćemo još, hoćemo više i to je valjda u ljudskoj prirodi, ali nije u ljudskoj prirodi zaboraviti da se obradujemo malim stvarima ili da volimo ono što imamo (što je često sasvim dovoljno za srećan život). Dopuštamo da sreća u našem životu vene, zanemarujući je i tražeći veću. Uzmimo primer budističke filozofije gde su najveći izvor čovekovih patnji upravo želje i dostići nirvanu, znači osloboditi se svih telesnih želja. Naravno da je to jedna vrsta krajnosti i donekle nerealna zamisao, ali sam htela slikovito da opišem koliko nedostižne želje u stvari ugrožavaju rasuđivanje o trenutnom zadovoljstvu.
Kada smo zahvalni na svemu što imamo, automatski smo srećniji, samim tim i produktivniji, poletniji, sa više zanosa i elana. Onog trenutka kada naučimo da budemo zahvalni životu, bićemo i zadovoljniji, smireniji, te u skladu sa prirodom i sopstvenim bićem.
Na primer, sama činjenica da ste zdravi je divna, jer ne možemo ni da prebrojimo ljude koji bi dale sve da su na vašem mestu. I svi ostali Božiji darovi koji su u našim rukama: lepota, inteligencija, šarm, duhovitost, raznorazni talenti, porodica, posao koji volimo, srodna duša, pravi prijatelji… Svako od nas dobio je nešto za šta bi drugi dao mnogo. Zašto smo prestali da cenimo divne stvari koje život čine lepšim, stalno težeći za onim što nemamo? Zar je lako zaboraviti koliko su neki trenuci očaravajući? Prva šolja kafe, omiljeni kolač, nedeljni ručak kod bake, dečiji smeh, prvi sneg ili prvo sunce, kriška lubenice, morske plaže, šetnja pored reke, omiljene pesme, poljubac voljene osobe, izlazak sa prijateljima, rođendanski pokloni, majčin zagrljaj… Zar je lako ne radovati se svemu tome!?
Sitnice koje život znače
