Organske veze nas čine ranjivima, izlažu nas, zbog njih smo ogoljeni i nezaštićeni, patimo kad smo povređeni, živimo sa svojim gubicima…
Najkomleksnija organska veza je između roditelja i dece i ta veza se ne gradi (gradi se odnos), ona se dobija rođenjem. Ezoterična saznanja imaju jedno objašnjenje – kad se deca rode u energetskom telu roditelja ostaju „rupe“, tamna mesta, energetska oštećenja koja su zapravo mesta na kojima si organski povezan sa životom u čijem si otelovljenju učestvovao. Svom detetu daješ deo svoje vitalne energije, ono zrno razvoja, rizikovanja, sposobnosti da se stiču nova iskustva. Ti ostaješ bez toga, jer postaješ roditelj, onaj koji mora da bude razuman, stabilan, promišljen, odgovoran, ko pruža negu, zaštitu, podršku i podsticaj. Kad deca odrastu, ti si i dalje roditelj – dokle god si živ. Ako želiš da povratiš svoj deo energije, da prekineš organsku vezu sa decom, treba da „vratiš“ onaj deo energije koji si uložio. To ne znači da nešto treba da uzmeš od svog deteta, već da treba energetski da prekineš roditeljski odnos. Da doživljavaš svoje dete kao drugu osobu, posebnu ličnost, nekoga ko ima svoj život i ko više ni na koji način ne zavisi od tebe – niti ti od njega.
Ali roditelj obično ne želi da prekine takav odnos, čak i ako zna da koncept postoji. Gradimo i održavamo organske veze, zato što smo ljudi, zato što je predviđeno da budemo ranjivi i povredivi i da dozvolimo da nas emotivni odnose troše, prazne i iscrpljuju, jednako kao što nas ispunjavaju, oplemenjuju, dopunjuju.
