Moja je prijateljica, zbog koje dobrim delom o svemu ovome i pišem, psihološkinja. Evropska unija joj je izdala sertifikat. Radi u zatvoru. Sklapa i rasklapa svest i podsvest teških robijaša kao penzioner domine. Sedam je godina u vezi. Upotrebila je sva svoja znanja da odnos izgradi na, kako kaže, zdravim temeljima. Ne interesuje je igranje igrica, ništa vruće-hladno. U ranim je tridesetim, zrela isključivo za igru otvorenim kartama. Ipak, nije propustila insistirati da njen dragi i ona razmene šifre za elektronsku poštu. Čisto da se ta otvorenost i žutim podvuče. Društvene mreže nisu koristili. Razišli su se prošle jeseni. Iz čista mira. Prezasićenje, nemi sporazum da se neko vreme ne viđaju i ne komuniciraju.
Tako je ona to shvatila i tumačila. Ipak, početkom proleća, posle više od pet meseci, pomirila se sa tim da je neko vreme u stvari trajno vreme. Jedno neopozivo zauvek. Nije ugodno, priznaćete, ispostavlja se da niste na najbolji način razumeli partnera. Očito je da se on toliko prezasitio da u ovom veku ne bi više sedao za isti sto. Logično povređena, posle dugog niza godina, ušla je u njegovu poštu. Šifru nije promenio. Jasno je da je smatrao da bi tako nešto bilo prerano i da bi na taj način izazvao njen bes. Jasno je da je znao da ona veruje u neko, a ne u trajno vreme. Na prvim stranama ništa, bio je miran. Sam, kao i ona. Hrpa poslovnih gluposti, pozivi na konferencije za novinare, njen dragi je bio spiker na radiju. Nije se tu dugo zadržala. Jurila je u drugom pravcu. Njen cilj je bila arhiva. Pošta koju je slao i primao tokom njihovih najboljih dana. Tu je našla i zgodnu koleginicu, svoju imenjakinju, koja je vešta u nameštanju smena i nekakve “ledene moskovske noći”, svakako nezaboravne, i zajedničko uživanje u dovijanju oko vremena i mesta susreta. Našla je čak i jednog muškarca koji je tvrdio da će zauvek pamtiti nekakav stisak ruke, a nekoliko stranica kasnije, pretio njenom dragom da “uzalud beži od istine”. Čitavi nizovi odavno ispisanih reči stezali su je oko vrata. Za aktere tih dopisivanja sve te emocije su bile potrošene, možda i zaboravljene, za nju su se odigravale sada. Zašto je arhvirao, zašto nije brisao? Znao je da ga je proveravala prvih nekoliko meseci u skladu sa teorijom u koju je verovala. Prvih nekoliko meseci upoznajemo partnera i tada je sumnjičavost dozvoljena. Kasnije bi trebalo da smo načisto sa tim šta mislimo o čoveku čije hrkanje trpimo u sopstvenom krevetu. Možemo li mu ili mu ne možemo verovati. Sve ređe je potezala šifru. Dobro je da je zapamila do današnjeg epifanijskog dana.
