Moja druga prijateljica živi sa divnim, pomalo ljubomornim mužem. Devet su godina zajedno, što u vezi što u braku. Imaju dve ćerke. Bio joj je prvi. Nije se ona držala nekakvih tradicionalnih šablona, ali se nekako trudila da poveže prvi seks sa što je moguće više emocija. Tako je njemu, igrom slučaja, pripao taj zgoditak. Dok je u četvrtak uveče sedeo u kladionici ona je proveravala poštu. Prst joj je greškom skliznuo na slovo S kada je htela da ukuca username. Pred očima joj je iskrsla adresa split.beograd@gmail.com. Njoj sasvim nepoznata. Imala je sve mejlove svog supruga i, uredno, sve šifre. Bio sam zapanjen. Da li se šifre među partnerima razmenjuju u isti dan kada i burme ili pre toga? Nema ljubavi bez šifri. Dešifrovana veza je danas jedina moguća veza.
Kada ga je pozvala tvrdio je da ne zna o čemu se radi, smotano jer je inače potunjeni šmokljan, što je, budući na starost njihove dece, otvaralo mogućnost da duhovi iz Beograda pišu duhovima iz Splita na njihovom kućnom računaru. Nije da se već neko vreme nije bavila idejom da bi je mogao prevariti s obzirom na činjenicu da je njihov godišnji seksualni saldo, nakon rođenja druge ćerke, bio nula. A interes supruga, njegova zabrinutost što mu tridesetdvogodišnja žena masturbira kao adolescentkinja – minus dva.
Razmšljala je o bihevioralnoj terapiji, o problemima svog inače introvertnog supruga, o mogućim fiziološkim smetnjama, o sopstvenoj prezaposlenosti na kraju i o mogućem nestanku strasti. Nije to bez razloga bilo na poslednjem mestu, jer delovao je kao takav tip da bi mu se pre mogao pripisati atentatorski poriv nego neverstvo. Vođena instinktom sjurila se u history i pronašla čitav niz nepoznatih email adresa. Odlučila se da aktvira split-beograd. Ali, kako? Dosetila se da prijavi zaboravljeni password. Računala je da je suprug ili duh ostavio neku od njoj slobodnih adresa kao alternativu što se gotovo uvek traži prilikom otvaranja novog mejla. I pronašla je ono što je tražila, a nakon prvih koraka po trasi split-beograd plakala je kao kiša.