Curica je bila iz Splita, a on iz Beograda. Curica nikada nije bila u Beogradu, a tako bi “voljela”. On je obećavao da će je jednom svojim kolima dovesti. Ona se divila što je tako galantan, stariji tip sa sopstvenim automobilom. Nije propustila da pita za firmu i godinu proizvodnje. On je pisao da ga njena pitanja pale. Ona ga je pitala da li bi je tog trenutka ljubio po vratu. On je odgovorio da je strašno krut. Ona je zaključila da bi njihovo putovanje od Splita do Beograda trajalo dva dana, jer bi svako malo morali praviti pauzu. On je konstatovao kako prodire u nju svom snagom. Ona je prevodila dahtanje u smešna slova. On je pitao da li želi još.
Ona je bila napaljeno derište iz Splita ubeđeno da priča sa superiornim, starijim muškarcem iz velikog grada koji će, čim se reši žene, svojim besnim kolima doći i iščupati je iz kandži osmomesečne primorske dosade. On je bio njen rođeni muž kome je pomagala da otplati lizing za ta ista jebena kola u kojima bi mala volela da svršava. Muž koji je mesecima bez erekcije. Muž čija se osećanja trudila da ne povredi kada bi obazrivo načinjala temu o njihovom krepalom seksualnom životu. Muž kojeg je vodila na Zlatibor kako bi se osvežili i distancirali od svakodnevne rutine da bi on svako veče odlazio da “proveri kako su kola” ne bi li sa mobilnog maloj poslao mejl. Čudila se tolikoj brizi za godinu dana staru mašinu koja poseduje sve moguće sisteme za odbranu od prirodnih nepogoda. Pripisala je to klasičnim muškim opsesijama. Automobili su njihove bebe, omiljene igračke, njihov CV, libido, moć.
