Jedino što joj je znao reći kada je napokon, bled i dehidriran, došao kući jeste da ništa od toga nije stvarno. Da nema veze sa realnošću. Ništa se od napisanog nije dogodilo. To je sve virtuelno. Kao film. Ali, u tom filmu, on je živeo i proživeo čitavu jednu priču – od prvog “Ćao, ja sam Marko” do zajedničkog bekstva sa klinkom na kraj sveta u vrtlogu strasti. Sve se to jeste dogodilo. U mislima ili realnosti – ima li razlike? On nije znao kako miriše vrat male Splićanke, ali trudio se da to zamisli. Ona nije sedela u njegovim krilima, ali pokušavala je to sebi da dočara. Neke su se kite dizale, neka su se usta blentavo smešila. Dogodilo se. Virtuelno ne smanjuje težinu prevare. Štaviše, povećava je, jer neophodno je tako mnogo uživaljavanja. Da li je, kada se sve sabere i oduzme, pitanje virtuelne prevare ontološko pitanje? Na kom nivou realnosti ta prevara egzistira? Koliko je stvarna? Koliko nije? Upinjem se ali ne pronalazim razliku između partnera moje drugarice psihološkinje koja se uzdala u zdrave temelje dok je njen dečko preko miksete na brzinu tucao neku tupavu radijsku čitačicu džinglova i supruga moje drugarice koji je zatvorenih očiju drkao za tastaturom zamišljajući dvadesetogodišnju Splićanku kako gledajući ga kao heroja skače po njegovom kurcu. I svaka mi razlika izmiče. Obe su prevare počele dopisivanjem na internetu, prva se razvijala kresanjem u gluvoj sobi, druga tucanjem preko elektronskih posrednika. Ko može da garantuje da ovi drugi nisu bili strastveniji?
Svejedno, zaboravite na džepove i ceduljice. Jurišajte na šifre. Družite se sa hakerima ili štedite lovu da ih možete platiti kada za to dođe vreme. Ne verujte u zdrave temelje i erektilnu disfunkciju. I nikada partneru nemojte kupovati moćne spravice za rođendan. Detektivi će uskoro ostati bez posla kao što bi i poštari da nije komunalija i sudskih poziva. Budite na “ti” sa tehničkim čudima. Naučite sa računarom kao sa rernom ili osiguračima. I svaka čast onom ko uspe da vas prevari.
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
