Ono kad se dohvatite, kao da ne možete više da izdržite. Kad izgovarate instrukcije kao što su daj, daj, odmah dok on pokušava da se savije i da vas okusi. Kad ga zgrabite za ki*u i uvedete u sebe sa neverovatnim osećanjem ekstatičnog olakšanja, ono kao aaaaa, najzad, ne zato što ste užasno zagoreli, nego zato što se najzad osećate potpuno.
I onda samo želite da to traje beskrajno, međutim, ekstaza vas usisava i guta.
I kad dođete do daha i pogledate na sat, pomislite da se sigurno pokvario, jer nemoguće da je prošlo samo šest minuta, a vi ste se već vratili iz zvezdanog praska.
E, dobro, kažete onda, sad može predigra.
Pa se zaigrate temeljno, dok vas strast opet ne proguta.
Pa se zaigrate...
Poenta je da za predigru, odnosno nežnost, milovanje, poljupci i uspostavljanje telesne bliskosti, koji su nekome neophodni da bi se opustio i prebacio u raspoloženje za seks, u strastvenom kontaktu ima vremena tek posle, između dva zvezdana praska.
Poenta je, takođe, da se vaše raspoloženje za seks ne nalazi ni na jednom drugom mestu osim u celom vašem telu, koje je prožeto celim vašim bićem.
Poenta je, isto, da je strast užasno duhovna i kao takva ima svaku prednost u odnosu na predigru.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
