Prošlo je 156 godina od rođenja velikog naučnika, a na polju elektrotehnike i Teslinog poduhvata o bežičnom prenosu električne energije ništa se bitnije nije promenilo. Zapostavljen tržišnom globalizacijom, berzama i novcem, svet postaje koherentan melanholiji utopističkog duha za čistom prirodnom energijom, dostupnoj u svim delovima zemlje. Tako velika i moćna, vatrena, vodena i munjevita, ova zapostavljena priroda postaje mala, prljava, bučna, zagušljiva i što je najgore, neiskorišćena. Ono što je i najvećeg pronalazača u nauci XX veka ostavilo na rubu egzistencije u poznim godinama bila je čovekova zloba i kako je i sam Tesla rekao: “Nije mi žao što su ukrali moje ideje, već što nisu imali svoje.”
Prototipe današnjeg interneta, televizije i radija stvorio je upravo on. Zahvalnost za njegovu kosmopolitsku empatiju koju je gajio prema svim ljudima sveta, Tesli jedino možemo vratiti inoviranjem i stvaranjem novog dobra koji će služiti čitavom društvu. “Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama”, govorio je Tesla.
Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u današnjoj Republici Hrvatskoj, od strane Milutina i Georgine, Nikola Tesla je od malena pokazivao interesovanje za matematiku, fiziku i mašinstvo. Želeo je ići putem nauke, te je stalno radio i učio. Otac, inače svešteno lice nije bio zadovoljan putem koji je priroda povela njegovog sina, sve dok se mali Nikola nije razboleo od kolere. Uplašen, Milutin je pristao na Teslin zahtev da upiše tehničku školu, i tako svršeni gimnazijalac Karlovačke gimnazije, 1875. godine postaje polaznik Više tehničke škole u Gracu.
Smiljan, mesto Teslinog rođenja
Radeći kao pomoćnik inženjera u Mariboru, Teslu je vukla želja za novim saznanjima i usavršavanjem postojećih. 1880. upisuje fakultet u Pragu nakon čega radi u Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti, gde februara 1882. konstruiše izum obrtnog magnetnog polja. Iste godine dobija zaposlenje u Parizu, u Edisonovom kontinentalnom društvu gde dve godine provodi na vrlo odgovornim poslovima. Znanje koje je pokazao u Parizu predstavljalo je odskočnu dasku, tako da se Tesla ubrzo, već 1884. godine našao u Americi, gde je radio u svojoj laboratoriji u Njujorku.
Nikola Tesla i njegovi izumi
Nakon kratkotrajne saradnje sa Tomasom Edisonom (Thomas Edison), 16. maja 1888. godine na predavanju “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje”, održanom pred Američkim institutom elektroinženjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme “Westinghouse” za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.
Usledile su godine u kojima je Tesla sa “Westinghaus”-ovim inženjerima radio na praktičnoj primeni svojih izuma. 30. jula 1891. ovaj naučnik je dobio američko državljanstvo. Nakon godinu dana predavanja i edukacije koju je Tesla održavao po univerzitetima u Evropi, povratak u Ameriku je značilo novu borbu sa neistomišljenicima, koji su kritički apostrofirali da naizmenična struja znači smrt. Kako bi opovrgao sve sumnje, determinista poput Nikole Tesle je 1893. godine izložbu u Čikagu osvetlio strujom koju je sam konstruisao i tako ućutkao gubitnike takozvanog “Rata struja”.
Izložba u Čikagu osvetljena naizmeničnom strujom Nikole Tesle
Kako je 1897. godine na otvaranju elektrane na Nijagarinim vodopadima proslavio svoju pobedu Tesla je već otišao korak dalje. Sledeća stanica njegovog razmišljanja i ideje koju je ovaj naučnik gajio bila je bežični prenos električne energije dostupne svim ljudima. Kako je i sam Tesla govorio: “Najvažnije je uhvatiti energiju munja, čitava planeta je jedan veliki provodnik. Mi šaljemo energiju, svu energiju u spoljašnji omotač zemlje, u jonosferu. Energiju mora, vetra, energiju koju dobijamo od sunca. Ništa više ne moramo da sagorevamo, ni da razaramo. Jednostavno ćemo uzeti ono što već postoji i koristiti za naše potrebe u neograničenim količinama.”
Nikola Tesla u Kolorado Springsu
Radeći na svom patentu u Kolorado Springsu godinu dana (1899-1900), Tesla nije uspeo da učvrsti svoj izum zbog nedostatka finansijskih sredstava. Sporazum dogovoren sa najbogatijim Amerikancem Džonom P. Morganom (John Pierpont Morgan) o projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu ubrzo je raskinut, jer je uspostavu transatlantske radio-veze ostvario Italijan Guljelmo Markoni (Guglielmo Marconi). Prepušten samom sebi, Tesla se nekako snalazio na ovom projektu kada je i konačno iscrpeo svoje novčane resurse. Usledile su teške godine za ovog izvanrednog naučnika. Bio je usamljen, bez porodice i živeo u hotelu “Newyorker” do smrti. Tesla je voleo golubove, stalno ih je hranio, uživao u njihovoj slobodi i daru koji im je priroda podarila. Zamišljao je svoje projekte koji su mogli postati sastavni deo tadašnjeg savremenog društva, samo ako je za to postojala vera i nepokolebljiva priroda čoveka.
Godine 1917. Nikoli Tesli je dodeljena Edisonova medalja, najveće odličje u oblasti tehnike, a 1919. izdaje autobiografiju kroz seriju članaka u časopisu “Electrical Experimenter”. Živeći od penzije koju mu je davala jugoslovenska vlada veliki naučnik polako tone u zaborav. 1937. doživljava saobraćajnu nesreću i od tada se njegovo zdravstveno stanje znatno pogoršava.
1931. godine, za svoj 75. rođendan, Nikola Tesla se nalazi na naslovnoj strani "Time" magazina
Nalazeći duševni mir u unutrašnjosti svojih misli, u sobi hotela “Newyorker”, Nikola Tesla umire 7. januara 1943. godine. Za sobom ostavlja mnoge svoje izume i razmišljanja o boljem svetu i društvu, o prirodi tako čistoj, a tako korisnoj. Tesla je uspeo da prevaziđe granicu svog uma. Proizvodi njegovog rada tek danas postaju stvarnost, a od same ideje je prošlo nepunih sto godina. Danas, kada je jedina briga ljudi postala redukovana potrošnja prirodnih rezervi, a problem očuvanja životne sredine najveći sa kojim se društvo susreće, energija vetra, vode i sunca stoje kao Teslin podsticaj da su ovakvi energenti trebalo i ranije da se koriste. Samo je za to bila potrebna čvrsta volja ljudi u čijim je rukama stajao kapital sveta.
“Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj ovladavanje uma prirodom i iskorišćavanje njezinih sila za potrebe čovečanstva.” Srećan rođendan, Nikola Tesla, tvoja dela nikada ne umiru!
Marko Stamenković je niški meraklija u stalnoj borbi sa životnim vetrenjačama. Nesuđeni srpski oficir. Buntovnik sopstvenih misli koji živi u stalnom intrapersonalnom svetu. Ponekad lenj, ali poštuje rad i kantovski voli. U potrazi za bogatstvom reči pronašao novinara u sebi. Životni moto: Što te ne slomi, to te ojača…
