Dakle, vi niste osećanja, ni negativna ni pozitivna. Osećanja su merni instrumenti. Negativna osećanja prolaze, smenjuju ih pozitivna, pa i ona prolaze. Ako se vozite na osećanjima, budite spremni na uspone i padove. Ako tražite ushićenja i uzlete, imaćete razočaranja i padove. Na tom nivou, osećanja su kao droga – kad izostaje doza koja vas diže, onda krizirate i padate – ukoliko se poistovećujete sa njima. To ne znači da je mirna i izbalansirana osoba bezosećajna, ona samo pušta ta osećanja mimo svog sopstva, oseća ih, svesna ih je, ali se ne poistovećuje sa njima.
Dakle, ako ne želite da zavisite od osećanja, potrebno je da se promenite, da se osvestite, da prestanete da se “primate” i da se poistovećujete sa osećanjima. Kako to da uradite? Nema nikoga ko vam može reći kako tačno to da uradite. Morate shvatiti da je to istina i težiti da živite u toj istini. Morate se osloboditi očekivanja i svih drugih oblika zavisnosti. Morate pripadati sebi i pronaći centar ravnoteže svog bića. I to morate uraditi na svoj način.
Svet i okolnosti neće učiniti da se osećate dobro – odnosno, učiniće, ako to tražite od njih, ali će isto tako učiniti i da se osećate loše. Ali vi se možete osećati dobro i učiniti svoj svet i okolnosti dobrim, samo zato što se vi tako osećate.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
