Izaberi ovu BOJU ako želiš da deluješ SAMOUVERENO i COOL!

#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Beauty editorijal: Otkrij njenu tajnu 100% jače kose

Šta je, zapravo, POSH? (I deo)

Šta je, zapravo, POSH? (I deo)

Ne, ne govorim o lepšoj(?) polovini Dejvida Bekama (David Beckham), čiji je nekadašnji estradni nickname, Posh Space, redukovan nakon što je prestala da se bavi muzikom, ali je ostala dosledna u snobizmu i modnim opsesijama. Viktorija je ostala samo Posh i ozbiljno je napredovala u tome. Ipak, iza ove skraćenice koja kao etiketa i oznaka postoji odavno, ali je u naše vreme, gle čuda, ozbiljno banalizovana, krije se mnogo više od definisanog stila odevanja, ma koliko on bio sofisticiran i skupocen.

Naime, POSH je znamenje jednog drugačijeg vremena – epohe prekookeanskih brodova, luksuznih putovanja, limuzina zaslepljujućeg sjaja i luksuznih vila u rezidencijalnim četvrtima izvan grada. Gospodin je odeven u polo pantalone i nosi monokl, gospođa je ogrnuta krznom, lice joj krije obod ekstravagantnog šešira. Spoljašnji znaci luksuza i privilegija ne varaju kao danas. Reč je o pripadnicima najviših slojeva britanskog društva, nosiocima plemićkih titula i nasleđenog bogatstva, manira i pogleda na svet. Dakle, POSH je oznaka rođena u srcu britanskog klasnog sistema, u društvu ljudi koji su verovali da sve što čovek koristi i poseduje mora biti vrhunskog kvaliteta. Arhitekta Radmila Milosavljević, autorka brojnih kulturoloških ogleda i studija, slikovito objašnjava da je POSH nedovojiv od odaja u kojima je drvo uglačano voskom, a koža škripi od lanenog ulja.

Ali, šta se zapravo krije iza ove skraćenice? POSH je skraćenica od Port Out, Starboard Home.
P/Port – leva strana broda
O/Out – van, odlaziti
S/Starboard – desna strana broda
H/Home – dom, vratiti se kući

Na prekookeanskom brodu koji plovi između Britanije i Amerike, leva strana se bira prilikom odlaska, a desna na povratku u Evropu. Kabine, tu smeštene, garantuju najkomforniji smeštaj, uvek u senci jer je sve određeno prema položaju sunca.

Na taj način se iskazivalo ono što sada nazivamo “stilom života”. Za bogate trgovce i pripadnike više klase, život u gradu imao je ustaljeni ritam rada i zabave. Muškarac je iz svoje kancelarije ili banke u Sitiju odlazio na ručak u mir nekog džentlmenskog kluba na Pol Molu, gde je hol bio u mermeru, a zidovi ostalih prostorija obloženi drvetom. Žena je išla u kupovinu po londonskom Vest Endu, niz Bond Strit i Pikadili, ili je priređivala čajanke kod kuće. Uveče bi se oblačila svečana odeća za večeru ili eventualni odlazak u pozorište.

victoriabeckham 400 Šta je, zapravo, POSH? (I deo)

Posh nije žena Dejvida Bekama – POSH je znamenje epohe prekookeanskih brodova, luksuznih putovanja, limuzina zaslepljujućeg sjaja i luksuznih vila u rezidencijalnim četvrtima izvan grada.

Ko kosi, a ko vodu nosi…

Zacrtana putanja ove klase pratila je od samog rođenja postojanu rutinu: prvo dadilja i zasebna dečja soba, onda privatna škola, Oks­ford ili Kembridž, zatim posao u Gardi ili Crkvi za muškarce, a za žene savladavanje umetnosti primanja i, naravno, udaja. U toku sezone, u arene bleštavih balskih dvorana “izvodili” su debitantkinje gde su im se udvarali mladići obučeni u besprekorne frakove. U tom nepromenljivom društvenom redosledu, godišnje doba se prepoznavalo po tvrdim kartonskim pozivnicama koje su uletale kroz otvor za pisma na ulaznim vratima. Bio je to svet čvrsto određenih titula – ne samo da je celo društvo bilo podeljeno na radničku, srednju i višu klasu, već su i ove klase imale svoje podele: od starinskog niza barona, grofova, vojvoda i vikonta koji je označavao mesto na hijerarhijskoj lestvici, do više i niže srednje klase zanatlija i radnika. Svest o mestu u društvu bila je do te mere određena da su među plemstvom, čije su titule bile starije od kraljevskih, neke porodice sa nipodaštavanjem gledale na kraljicu Viktoriju i smatrale je društvenim skorojevićem! Sve što je pripadalo tom svetu, bilo je jasno određeno – kuća i sve što se u njoj nalazi, pre svega predmeti likovne i primenjene umetnosti, krojač u Sevil Rou, ili krojačica koja ne šije ni za koga drugog. Kraljevska porodica je prednjačila u tome – postali su pokrovitelji velikom broju postojećih preduzeća i onih u osnivanju. Titula “dvorskog liferanta” koju su tom prilikom dodeljivali postala je najbolja preporuka; ova se tradicija nastavlja i u modernoj Britaniji i kraljevski grb na određenoj radnji označava mesto gde članovi kraljevske porodice kupuju cipele, lovačke puške ili – deterdžent!

Pripadnici viših klasa provodili su vikende i leto na svojim imanjima izvan grada. Tu je dan počinjao uz šolju čaja i hleb sa buterom, koje bi sluškinja donela u sobu. Zatim bi im pripremila kupatilo i iznela dnevnu odeću. Članovi porodice bi se, zajedno sa svojim gostima, okupili na obilnom doručku posluženom u srebrnim posudama. Potom su, ponekad, išli u lov, obučeni u tradicionalne “crvene” lovačke kapute ili jahaće sakoe od tvida. Posle piknik-ručka posluženog pod razapetom platnenom nadstrešnicom, društvo se vraćalo na poslepodnevni čaj. Zatim bi usledili aperitiv i večera od sedam do deset jela.

Oni koji ovom svetu POSH stila nisu pripadali, izricali su na njegov račun britke primedbe koje sadrže i žaoku i priznanje snage tradici­je. Najpoznatiji su bili Oskar Vajld (Oscar Wilde) u svojim popularnim komadima “Važno je zvati se Ernest” i “Lepeza ledi Vindermir” i Bernard Šo u “Pigmalionu”, satiri o edvardijanskom POSH stilu, gde siromašna devojka iz londonskog Ist Enda, Lajza Dulitl, mora da nauči da “pravilno” govori da bi bila primljena u taj sistematizovani svet.


Milan Nikolić najviše veruje u moć u reči. Rastao na nekom čudnom mestu između Kamija i Henrija Džejmsa, Alana Poa i Bajrona, pobune i konformizma. Konačno sazreo uz Tomasa Mana zahvaljujući kome je shvatio da se neki konflikti ne mogu izmiriti ali da se mogu mirno, lepo i pomalo setno nositi u sebi. Voleo bi da bar jedan sat živi na nekom platnu koje je potpisao Delakroa, zbog toga što smatra da samo strast mislima daje boju, rečima snagu, minutima nezaborav, a životu pravo da se tim imenom zove.

Editors choice