Seksualna sloboda je najčešće etiketa koju lepimo ženama koje ne kriju broj partnera sa kojima su bile, svoje interesovanje za seks i svoje nesputano uživanje. To ne znači da je seksualno slobodna ona koja napravi redaljku na sred ulice i stavi svima na uvid svoje orgazmične reakcije, ali lepljenje etikete skoro da znači baš to. U gomili sveta koji ima gomilu seksualnih problema, žena koja zrači seksualnošću, slobodno se ponaša sa suprotnim polom, govori o seksu i o svom doživljaju, deluje uznemiravajuće. Šta sad ona ima da se hvali, pa svi živi se bave seksom, to je bar svima dostupno i džabe. To je intimna stvar i valjda je normalno da svi uživaju u seksu. Što je u suštini istinito, ali nije realno, jer ima mnogo izopačenih tumačenja i doživljaja seksa, u šta spada i anatemisanje seksualno slobodnih žena. Potrebna nam je edukacija iz oblasti seksualne slobode, kao što nam je potreban rad na sebi i samospoznaja, jer odatle kreće svako lično postignuće.
Šta je uopšte sloboda, u tom ličnom smislu, za svakog od nas?
Filozofsko, koliko i praktično pitanje, na koje već vekovima brojni mislioci nude razne odgovore. Praktično, sloboda ne ide toliko u širinu, koliko u dubinu i više je stvar unutrašnjeg života, stavova i percepcije, nego neki poseban oblik ponašanja. Ipak, slobodne osobe se odlikuju nečim što ih izdvaja od drugih, na svim životnim poljima. One se nekako više usuđuju, nego ostali. Usuđuju se da traže ono što im treba, da izražavaju svoje mišljenje, iako je ono suprotno od mišljenja većine, da žive na način koji njima odgovara, iako ne nailaze na odobravanje okoline. Usuđuju se da budu zadovoljne sobom, iako ne zadovoljavaju društvene standarde. Slobodne osobe se usuđuju da budu ono što jesu, iako ta njihova autentičnost drugima nije naročito lepa, prijatna i prihvatljiva.
Pa, seksualna sloboda potiče iz te autentičnosti, iz unutrašnjeg doživljaja slobode da se prave izbori i živi sa njima.
