Možda sve počinje kad roditelji ostanu bez snage da deci čitaju priče pre spavanja, bez vremena da ih vode u dečja pozorišta, bez novca za baletsku i muzičku školu? Ili su ostali bez živaca pa puštaju decu da zanimaciju potraže u brojnim sadržajima pametnih telefona kojima petogodišnjaci barataju bolje od četrdesetogodišnjaka? Možda je deo krivice i do nastavnika koji nemaju volje da učenike oplemene i nauče bilo čemu osim onog najosnovnijeg što je predviđeno nastavnim planom? Ili je krivo opšte posrnuće društva koje pušta otrove u sve pore pojedinaca?
Zavodljivo je prigrliti kolektivnu odgovornost, ali bilo bi lepo povremeno pomisliti i na ličnu odgovornost, prisetiti se uživanja koje smo svojevremeno nalazili u knjigama koje su u nama izazvale još neko osećanja osim pukog dopadanja, misli što su nam prolazile kroz glavu pred izvesnim slikama i skulpturama, zadovoljstva koje ples i muzika mogu izazvati, saslušati umetnika koga je hrabri voditelj pozvao u goste jer ćemo možda ipak čuti nešto pametno što će nas naterati da se zamislimo umesto da umorno pustimo emisiju uz koju će nam se mozak “odmoriti” jer previše odmora može postati nezdravo.
Pročitajte još i ovo:
Robovi predrasuda: Šta možete očekivati kad ste žena i napišete EROTSKU knjigu u Srbiji?
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.tobiashibbsphotography.com, www.pinterest.com
Eli Gilić
