“Skoro sve što misliš da znaš o meni u stvari su uspomene.” (Lov na divlju ovcu)
Mi volimo da same kreiramo slike u svojim glavama. Te slike nisu uvek stvarne, već onakve kakve bismo mi volele da budu. A na kraju krajeva, ni same više ne znamo šta je stvarnost, šta naša mašta, a šta uspomene iz nekih lepših vremena.
“Možeš da sakriješ uspomene, ali ne možeš da izbrišeš ono što ih je stvorilo.” (Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća)
O da… Kako umemo da bežimo od stvarnosti, zar ne? Ali to što ćemo se praviti da se ništa nije desilo, ne menja činjenicu da se ipak desilo.
“Potroši svoj novac na ono što novac može da kupi. Potroši svoje vreme na ono što novac ne može da kupi.” (Hronika ptice koja navija sat)
Jednostavno je – uz novac se lakše živi, ali to ne znači da ćeš biti srećan.
“Ponekad se osećam tako usamljeno kada spavam sa tobom.” (Lov na divlju ovcu)
Poražavajuća misao koja te istovremeno plaši, ali i oslobađa. Jer kada je postaneš svestan, jasno je šta treba da uradiš.
