Da li se sećate kako je izgledalo kada ste tek počele sa dejtingom? Koliko je dejting u tinejdž godinama rasterećeniji, koliko smo nesvesni svega onoga na šta treba da pazimo, srce još uvek nije slomljeno, a izlasci sa tim dečkom su kombinacija zabave i ustreptalosti.
I onda kada se premota nekoliko godina unapred, vidite da dejtovanju više ne pristupate na isti način. Kada prođu godine zabavljanja, veza i vezica, nemoguće je isto se postaviti.
Zabavljam se, odnosno, izlazim na dejtove (usled nedostatka bolje reči na srpskom) od osamnaeste godine, a sad imam dvadeset osam. Razlika u biranju momaka i samog stava prema upoznavanju i izlasku je “nebo i zemlja”. Kao da je to neka druga Jovana.
View this post on Instagram
Sa osamnaest sam mnogo manje pažnje obraćala na ličnost momaka koji mi se sviđaju, više na njihov izgled i vajb, pa sam sama od toga stvarala čitavu idealnu sliku o njima. Slušaš rok i metal, malo si nerd, čitaš knjige, sviraš gitaru i furaš dugu kosu… za mene dovoljno. Hoću reći, bilo je dovoljno. Zajedničke teme su bile zajednička interesovanja i retko kad se išlo nešto dalje od toga.
Onda su nastupale veze koje su duže ili kraće trajale. I posle svake veze je bilo teže. Postajala sam opreznija i bar mislila da sam nešto naučila i onda napravim istu grešku.
Tako su godine i godine dejtovanja od mene napravile osobu koja će odmah na prvom dejtu napraviti analizu ličnosti, tražiti crvene zastavice i biti uplašena da li će biti povređenja. Stvar je u tome da više ne želim vezice i plitke odnose bez značaja, nego vezu koja će ići u određenom smeru i razvijati se u nešto veće. Do takve veze jesam došla, ali veoma teško i usput sam pravila sve moguće greške.
