Neprijatno je suočiti se sa tim da se nekome ne sviđaš, kao što se on sviđa tebi. I to je blago rečeno. Tvoj ego ne želi da prihvati da te neko ne želi i kad moraš da razmišljaš o tome, lakše je da uperiš prst u muškarca (nego u sebe samu) i da njime pokažeš njegove mane i nedostatke, njegovu nezrelost, površnost i sebičnost. Istina je da nam muškarci daju mnogo razloga da verujemo u to, ali istina je i da naš ego ne želi da prihvati prostu istinu – neko drugi (sa svim svojim manama i nedostacima) smatra da nismo dovoljno dobri (privlačni, zanimljivi, vredni) za njega. Kako se usuđuje? Za takvog tipa, ti si premija, sedmica na lutriji, desetka u muškom sistemu ocenjivanja ženstvenosti, seksepila i privlačnosti.
Ali naš ego nije ništa manji i zahtevniji nego muški i mi imamo potrebu da ga zaštitimo, da ispričamo sebi priču o tome zašto je on gubitnik i zašto mi imamo prava da ga preziremo i da budemo uvređene.
