“Izjava tipa “volim te”, kaže Badiou (Alain Badiou), obilježava događaj susreta, bitna je, obavezuje nas. Ali ponuditi svoje tijelo, skinuti se, biti gol za drugoga, izvršiti vjekovne pokrete, odreći se svake stidljivosti, vikati, čitavo to stupanje tijela na scenu vrijedi kao dokaz predavanja ljubavi. Ali ljubav se, piše Badiou, odnosi na cjelovitost bića drugoga, a prepuštanje tijela materijalni je simbol te cjelovitosti.”
Ne mogu dovoljno rečito da opišem koliko sam očarana što neko sa pozicije uvaženog filozofa promoviše istinsku vrednost seksa, koju ja promovišem sa pozicije kolumnistkinje elektronskog magazina! O, najzad! I to kaže muškarac od autoriteta, a ne neka naložena matorka, koja pisanjem kanališe ko zna šta, daleko bilo. Ako zvuči kao da sam sarkastična, to je samo zato što jesam.
Pola života zastupam religiju seksa (ako zvuči kao da preterujem u izboru reči, to samo tako zvuči), a imam jak utisak da polovina mog najbližeg okruženja čak ni izdaleka ne konta o čemu ja to, dođavola! Presrećna sam što moja tema ima uvaženog zastupnika, ali ne mogu da se ne zapitam, gde je uvažena zastupnica? Nema te, koja ima dovoljno uvažen pristup, izgleda, mada bih se ja uvek zaklela u Eriku Džong (Erica Jong) (i u sebe), ili ja još nisam čula za nju. Ako nisam čula, to je verovatno zato što to nije vest podeljena na internetu. Znači, nema je.
Telesna ljubav... Prema pisanju
S druge strane, muškarac koji ozbiljno rasvetljava telesnu strast kao kanal doživljaja ljubavi, putenost kao proizvod emotivnog angažovanja, čime postavlja seks na oltar ljubavi, gde mu je i mesto, neko je ko vraća žensku veru u muški rod. On konta! A to samo znači da je iskusio, doživeo, spoznao. A to znači da je to moguće! Muškarcima! Pobogu, pa sigurno nije jedini, samo je u poziciji da se obrati javnosti.
Dovoljno mi je da se osećam kao deo kritične mase, koja je izgurala na površinu najvažniju oblast života – seks. Ne zalećite se u osudi, ja ne precenjujem seks. Samo znam koliko vredi. Precenjuju ga svi ostali, koji ga potcenjuju. Jer sve ostalo je potcenjivanje seksa. Oni koji nikada nisu doživeli ljubavno telesno sjedinjenje, jer nisu umeli da mu se prepuste, ili, jer nisu ni doživeli ljubav, umeju znalački da kažu kako seks nije toliko važan. Ne, nije toliko. Mnogo je važniji. Oni koji neprekidno žude za seksom i stalno doživljavaju neke avanture, a to su pretežno muškarci, skloni su da pričaju kako imaju fantastičan seks i da misle kako su veliki ljubavnici. Poznajem ih i ne verujem im. Zato što doživljaj seksa ne može biti odvojen od doživljaja nečije ličnosti, energije i proživljavanja svih emocija i stanja koje nas povezuju sa osobom koju doživljavamo.
Samo površni ljudi mogu imati fantastičan seks sa bilo kim. I, da ne pomešamo. Iskusna osoba može imati zadovoljavajući seks sa partnerom koga doživljava površno. U smislu, pristojan orgazam po glavi partnera, ili bolje rečeno, suigrača. To ume da bude relaksirajuće, u onoj meri u kojoj je neobavezujuće. A pošto površni ljudi najviše vole ono što ih ne obavezuje, njima se čini da je to vrh. Eto definicije svake prevare. Osim što je i taj utisak o neobaveznosti lažan. Površnost nas obavezuje da ostanemo na površini, i da svim snagama lažemo sebe kako nam je tu fantastično.
Ljubav nudi jedinu celovitu sliku sveta koju smo sposobni da sagledamo kao ljudi. Seks i rađanje nam omogućavaju da naslikamo svoj deo, da budemo akteri, subjekti, stvaraoci. Razum dozvoljava da tu sliku sagledamo kao prihvatljivu, čak i kad nas naš udeo dovodi do očajanja. Jedini pristup realnosti uprkos razumu imamo kroz ljubav. Jedini pristup realnosti ljubavi imamo kroz seks i rađanje. Prijateljstvo je ljubav ograničena socijalnom prihvatljivošću. Ne možete voditi ljubav sa svakim koga volite. Telesna izjava ljubavi među prijateljima ograničena je na zagrljaje, dozvoljene poljupce i dodire tokom razgovora.
Uvek sam bila sigurna da sve svoje prijatelje – a to znači osobe koje volim, muške i ženske, mogu da volim i telesno. Ukoliko je to iz bilo kog razloga potrebno. Ugovor prijateljstva, međutim, prećutkuje tu mogućnost i ne razmatra je. Oh, veliki je seks, čak i tamo gde ga nema. Kod potcenjivača seksa postoji čak i stav da je izostanak seksa vrhunska izjava ljubavi. Toliko te volim, da ne moram uopšte da spavam sa tobom. Sindrom kurve – kad zavoli, to je toliko jedinstveno i dragoceno, da može da ga izdvoji iz svoje svakodnevice samo time što se neće upustiti u ono što stalno radi – seks. Korigujem konstataciju: seks je najveći tamo gde ga nema, gde je potcenjen i nesproveden u svojoj suštini. Jer predstavlja problem. A problemi uvek zaokupljaju površne ljude više nego istine.
Ne brinem o tome koliko nas je na planeti sposobno za telesnu izjavu ljubavi, za zbližavanje bića i poimanje drugog. Sigurno dovoljno, čim je istina o tome odjeknula kao nova filozofija ljubavi.
Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možete pročitati ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
