U današnjoj rubrici “Studenti bez granica” predstavljamo vam Beograđanku koja je svoje studije započela u Solunu. Zove se Tijana Maljević i kroz njene reči možete da se upoznate sa edukacionim sistemom u kojem ona studira, kao i da je upoznate i saznate kako ona provodi svoje studentske dane. Uporedite ih sa rečima naše prethodne sagovornice, ali ne zaboravite da vas sledećeg petka očekuje još jedan interesantan student sa svojom još zanimljivijom pričom.
Tijana: Da počnemo od nekih osnovnih stvari – imam 20 godina i trenutno sam na prvoj godini City College-a, koji predstavlja internacionalni ogranak Britanskog fakulteta Sheffield i smešten je u Solunu. Studiram Business Administration and Economics, gde sam trenutno na opštem smeru imajući u vidu da se na Sheffield-u smer bira po završetku druge godine. Kao mala, deo života sam provela u Africi gde sam pohađala Britansku osnovnu školu i zbog toga engleski smatram svojim drugim maternjim jezikom.
Pored engleskog učila sam italijanski u Italijanskom kulturnom centru u Beogradu i nemački u osnovnoj školi i gimnaziji. Bila sam aktivan član studentske organizacije AIESEC do maja 2011. godine, koju sam nažalost zbog određenog spleta okolnosti i mog prelaska na Sheffield, morala da napustim. Ipak, smatram da je rad u okviru nevladine organizacije nezamenjivo iskustvo koje je doprinelo tome da se opredelim za studije ekonomije, istovremeno me razvijajući na drugim poljima.
Studentski život
Solun je energični grad koji ima ono što pored Beograda retko nalazim da gradovi imaju, a to je dušu. U samoj Grčkoj se smatra gradom za mlade, jer pored toga što su u njemu smešteni mnogobrojni univerziteti, lak je za snalaženje, nudi bogat noćni život i niz drugih zanimacija za studente.
U toku srednje škole, a i kasnije u radu u AIESEC-u, pronašla sam sebe u oblasti ekonomije i biznisa i samim tim shvatila sam da treba da se opredelim za fakultet gde ću usavršiti znanje iz tih oblasti. Pošto su deca prijatelja mojih roditelja zavrsili Sheffield i imali samo reči hvale za fakultet, izbor je bio očigledan. Sam proces apliciranja nije bio problematičan s obzirom na to da sam imala diplomu Certificate of Advanced English od Cambridge-a, pored toga trebalo je predati motivaciono pismo i dokumentaciju o završenoj srednjoj školi. Sistem obrazovanja je u pojedinim stvarima isti, npr. postoje dva semestra u godini i postoje takozvani midterm ispiti, koji se mogu poistovetiti sa kolokvijumima u Srbiji.
Pored toga, u engleskom sistemu postoje radovi na zadate teme, koji su poprilično zahtevniji od standardnih seminarskih radova. Koristi se samo akademska literatura i uz to insistira se na sistemu referenciranja, koji se razlikuje od smera do smera. Na ekonomiji se koristi Harvardov sistem referenciranja, dok je na psihologiji i informatici drugačije. Ocene se dodeljuju po procentima, gde je najviša ocena First Class koja se dobija od skupljenih 70% naviše. Onda ide Second Class (koji se deli na dva dela), Third Class itd. Sami ispiti se polažu pismeno i uključuju esejističke odgovore, što pored teorije iz knjiga podrazumeva i kritikovanje tih teorija, lično mišljenje, poređenje, veliki broj primera i naravno praktičnu primenu u današnje vreme. S obzirom na to da su nam ispiti pismenog tipa, postoje i usmene pezentacije u sklopu određenih predmeta koje nam pomažu da razvijamo veštine govora i prezentovanja koje su svakako neophodne.
Što se školarine tiče, standardna cena je €8,000 godišnje, s tim što postoji određeni broj stipendija koje se dodeljuju na godišnjem nivou, pa se za pojedine studente ta cena smanji za 50, 30 ili 15%. Uzeći sve ovo u obzir, mislim da znanje koje dobijete od fakulteta, nevezano za to da li studirate u inostranstvu ili u Srbiji, zavisi velikim delom od vas samih i koliko ćete se vi truditi da to primenite. Knjige koje koristimo jesu najnovijeg izdanja i visoko ocenjivane, ali to samo po sebi nikada nije dovoljno.
Život van fakulteta
Kao što sam već rekla, teorijsko znanje koje steknete na fakultetu samo po sebi nikada nije dovoljno. Najbolji fakulteti na svetu prilikom prijavljivanja za master studije, očekuju od studenata da imaju nekakvo radno iskustvo. Iz tog razloga većina engleskih, američkih i drugih fakulteta organizuju studentske klubove koji su usmereni na primenjivanje naučenog u praksi.
Klubovi su volonterskog tipa i bave se različitim oblastima, od sarađivanja sa nevladinim organizacijama kao sto su “Doctors of the world” i druge, preko marketinga, finansija itd. U okviru tih klubova organizuju se projekti i predavanja koja pripremaju studente za buduće karijere. Pored klubova, fakulteti ulažu napor da nađu prakse unutar kompanija gde studenti u toku leta i drugih raspusta mogu da steknu neka nova znanja i preporuke koje će im veoma značiti bilo za kasnije školovanje ili konkretno zapošljavanje.
Jedna od najlepših strana toga da studirate u inostranstvu, sa moje tačke gledišta, jesu raznolika prijateljstva koja steknete u tih par godina koliko ste van svoje rodne zemlje. Bilo da ste manje ili više komunikativni i otvoreni, kad se nađete u novom okruženju potrebno vam je da se zbližite sa nekim ko može da se poistoveti sa vama i svim novim stvarima koje vam se dešavaju. Iako meni lično nikada nije bio problem da nađem društvo gde god da se nađem, ovaj put sam imala i mnogo sreće da u veoma kratkom periodu pronađem društvo koje je složno i onda kada su ispitni rokovi, a i onda kad treba da se izlazi. Jedna od mojih najboljih drugarica koju sam upoznala na fakultetu živi u Rusiji, druga u Rumuniji, jednog od najboljih drugova znam još iz Beograda (što je bila olakšavajuća okolnost i za mene i za njega), a naravno imam i mnogo drugih poznanika iz različitih delova Evrope.
Ono što upotpunjuje moje studentsko iskustvo van Beograda jeste činjenica da Solun nudi izuzetno bogat noćni život što je svim mladima bitna stavka. Kada nije ispitni rok, i onda kad uspem sve sjajno da organizujem izađem i po četiri puta nedeljno, pogotovo kad je lepo vreme. Fakultet nam organizuje mnogobrojne ekskurzije od skijanja u Bugarskoj, preko letovanja na Mikonosu, na nama je samo da prioritizujemo. Osim ekskurzija koje organizuje fakultet, trudimo se da organizujemo mi najbliži neka vikend putovanja po Evropi i da iskoristimo to što uokviru Evropske unije postoje mnogobrojne low-cost kompanije koje nude povoljne avionske karte i pružaju nam mogućnost da vidimo mnogo toga.
Što se raspusta tiče, kao i svuda u svetu standardni raspusti su oni na kraju ispitnih rokova, uoči Uskrsa i Nove godine, i oni, naravno, traju duže, letnji čak tri meseca. Pored toga, često dobijemo po par dana u toku tradicionalnih grčkih praznika, kojih ima više puta godišnje. Ja lično koristim te pauze ili da odem u Beograd da vidim svoje najbliže, ili da otputujem negde drugde sa drugaricama. S obzirom na to da kalendar rada u kom su ubeleženi svi raspusti kao i periodi ispitnih rokova dobijemo na početku svake godine, imamo dovoljno vremena da organizujemo kako ćemo i gde utrošiti svoje slobodno vreme.
Pogled u budućnost
Teško je zamisliti sebe i svoj život pet godina od danas, jer nikad ne znaš šta nosi koji dan. Ono za šta sad znam je sledeće: po završetku druge godine odabraću smer Menadžment i sa tim završiti svoje osnovne studije. Master studije planiram da nastavim u Londonu, ako sve bude kako treba i ako se moje želje i ambicije dotad ne promene. Ono što znam zasigurno je da ću maksimalno uživati u svakom danu, bilo da se nađem u Beogradu sa svojim najboljim drugaricama, ili u Solunu sa ljudima bez kojih trenutno ne mogu da zamislim zivot.
Jelena Todić obožava modu, smeh, Beograd, crnu čokoladu, kafu Doppio Marrakesh, svoje divne drugarice, a pre svega da slika i da bude slikana. Smatra Audrey Hepburn neprevaziđenom ikonom stila. Njen moto: “Nothing is impossible, word itself says I’m possible.” (A. Hepburn)