U očima dece, roditelji su svemoćni, njima se apsolutno veruje i ljubav koju deca osećaju je bezuslovna. Tako stvari stoje dok su mali, a kad porastu i postanu kritičari i buntovnici, ono što su upili tokom perioda vaših roditeljskih super-moći, povlači se u pozadinu – ali je i dalje tu, da iskoči u prvi plan kad su tužni, kad im nedostajete, kad treba da donesu važne odluke u svom životu, kad im treba savet i podrška, ili kad im treba neko kome će se suprotstaviti da bi potvrdili svoju autentičnost. Negde u sebi, svi smo i dalje deca svojih roditelja, koja ponekad plaču i treba im uteha i bolno osećaju sve ono što nisu ostvarila u odnosu sa svojim roditeljima. Imajte na umu da će se i vaša deca tako osećati i da su sećenja koja će imati za njih dragocena. Možda ne možete da kontrolišete u potpunosti ono što oni upijaju, ali oni sve upijaju, a naročito ono od čega biste želeli da ih zaštitite. Ovo su sećanja koje čuva dete u svakoj odrasloj osobi:
Osećanje sigurnosti i nesigurnosti
Ovo je bazično osećanje koje se stiče takoreći, na majčinim grudima. Deca su bespomoćna i vi ste im jedina stabilnost i zaštita. Vi ste njihova sigurnost. Bezbrižnost nestaje sa prolaskom detinjstva, postajemo trezveni i zabrinuti i dužni da sami pronađemo ravnotežu između sigurnosti i nesigurnosti. Ako smo u detinjstvu sigurnost pronalazili u sopstvenom svetu, izvan napete svakodnevice porodičnih odnosa, to će uticati na naš način da je pronađemo kad odrastemo, jer je to nešto što smo naučili u detinjstvu. Veoma je verovatno da će osoba biti stabilnija i imati bolju procenu u odnosima poverenja i opreznosti, ako sa sobom nosi bazično osećanje sigurnosti, koje implicira da je svet bezbedno mesto na kome je dobrodošla i u kome ima mesta za nju – u kome je sreća moguća i realna.
