Ne čekaju inspiraciju da bi stvarali
Poštovanje muze je jedna stvar, a rad na projektu, završavanje započetog, druga, koja međutim ima mnogo veze sa njihovim odnosom prema inspiraciji i stvaranju. Oni umeju da sednu i rade, kao bilo ko drugi, ko odlazi u kancelariju i započinje radni dan. Udube se, počnu i – inspiracija dođe. Muza se pojavi, čak i u najgorim trenucima, kad rade potpuno preko volje ili kada su u žurbi. To je taj odnos – oni poštuju njene uznemirujuće pozive kad im vreme nije, zauzvrat, ona dolazi kad je pozovu.
Nije im dosadno ni kad im je dosadno
Lako će izgubiti interesovanje za dosadne stvari, ili će ih smarati ono što je većini zabavno. Neće biti u stanju da istrpe stvari koje ih smaraju samo iz razloga ljubaznosti. Ali zato će sami sebi napraviti zabavu, a zabaviće i celo društvo, ne zato što su veoma raspoloženi da budu klovnovi, nego zato da njima ne bi bilo dosadno. Zapravo, oni imaju poseban odnos prema dosadi – vole je i rado joj se prepuštaju kad su sami. Dosada je različita od smaranja, ona predstavlja odsustvo sadržaja, dok je smaranje trpljenje dosadnih sadržaja. Njima treba dovoljno slobodnog vremena da mogu da se opuste, da maštaju, razmišljaju, plutaju u večnosti i osećaju se mali i zahvalni što obitavaju u svemiru, jer su sposobni da se tako mali osećaju delom ukupnog postojanja, a to je neizrecivo čudesno.
