Stvari koje razumeju samo pričljive devojke sa ozbiljno introvertnim momcima

Šta pobogu, nije u redu sa tim momkom?

Kad ti dosadi da se pitaš šta nije u redu sa tobom, počneš da se pitaš šta nije u redu sa njim, jer si već ljuta i frustrirana. Dosta ti je da se preispituješ, da pokušavaš da ćutiš, da stalno pogađaš kako se on oseća i šta misli. Da pokušavaš da ga izazoveš da reaguje, ne samo postupcima, nego i rečima, da ga izvlačiš iz njegovog sveta i uvodiš u svoj. Šta nije u redu sa njim?

Zašto ga u stvari voliš?

Preispituješ se stalno i uvek imaš isti odogovor. On je dobar momak i dobar je prema tebi, odan je i veran, na tvojoj je strani, nije mu teško da uradi sve što tražiš od njega, osećaš da ste povezani i da komunicirate na drugi način i na drugim nivoima, jedino je među vama prečesto previše tišine, jer se ti snuždiš i pokušavaš da ćutiš da ga ne bi uznemiravala. I tada se osećaš usamljeno i htela bi da on razgovara sa tobom, a kad mu kažeš kako se osećaš (jer više ne možeš da izdržiš) on nema nikakav problem da te uzme u krilo, zagrli, poljubi u kosu i kaže ti da je srećan sa tobom i da te voli i da mu ništa ne nedostaje pored tebe. Ti bi samo želela da on češće govori takve stvari, da ti se otvara kao ti njemu i da ti priča o sebi i tome kako se oseća i šta misli, a on nema potrebu da to deli tako često – ali u stanju je da ti kaže prave stvari (ukratko) kad vidi da ti je to potrebno. On je takav i voliš ga i ne možeš da prestaneš, makar pola dana pričala sama sa sobom, umesto sa njim.