Suvo voće može svako sebi da obezbedi prirodnim sušenjem na suncu, ili u rerni zagrejanoj između 50 i 70 stepeni, na aluminijumskoj foliji.
U našim krajevima kao suvo voće prednjači suva šljiva. Ova voćka od davnina predstavlja jednu od najkorišćenijih namirnica u ishrani, jer reguliše varenje i otklanja opstipaciju. Zna se i da snižava holesterol, pa tako štiti srce. Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva, uzrokovanog opadanjem nivoa estrogena. Osim toga, savršen su dodatak cerealijama u doručku, u kolačima, a od njih može da se pravi i pire kao namaz za jutarnji tost.
U fioci radnog stola svako bi, umesto kese bombona, trebalo da ima suvo voće. Prepuno ugljenih hidrata ono izuzetno prija svim ćelijama mozga, a predstavlja i sjajnu zamenu za obrok.
Zbog intenzivnog žvakanja suvo voće na ovaj način podstiče varenje, kao i cirkulaciju u predelu glave. Sušene banane i jabuke prednjače u odnosu na druge voćke po sadržaju ovih sastojaka i treba ih uzimati kao alternativu slatkišima, jer predstavljaju savršen štit u stresnim situacijama. Najbolje ga je iseckati sitno i pomešati sa jogurtom ili muslijem za doručak.
Minerali i vitamini su ključni sastojci suvog voća. Suve kajsije i urme su pune vitamina A, magnezijuma, gvožđa, a kalijuma imaju čak 1.370 mikrograma u sto grama. Urme su posebno bogate vitaminima B 1 i B 5, kao i folnom kiselinom. U svežem stanju sadrže 55 odsto šećera, koji se sušenjem dodatno koncentriše.
